Prenosioci bolesti su krpelji, sitni paraziti čije stanište su zelene površine što znači da svaki boravak u prirodi predstavlja opasnost. Aktivni su od proleća kada se uspostavi vegetacija, do kasne jeseni kada opada lišće. Zato su prevencija i dobra informisanost ključni u prepoznavanju i pravovremenom reagovanju, kako bi se sprečilo napredovanje bolesti.
Lekari upozoravaju da je neophodno javiti se lekaru nakon uboda krpelja u prvih 24 sata. U urbanim sredinama se redovno sprovodi dezinsekcija, odnosno suzbijanje krpelja na zelenim površinama, a dok smo u prirodi trebalo bi da se odećom i obućom zaštitimo od ujeda krpelja i što je još važnije da nakon povrtaka krpelja uradimo samopregled svog tela.
Foto ilustarcija
dr Slađan Stanković epidemiolog ZZJZ Vranje
Foto INpress.rs
Zavod za javno zdravlje u Vranju do avgusta ove godine beleži 29 slučajeva što je prema epidemiologa dr Slađana Stankovića gorući problem. Prošle 2023. godine registrovano je 9 slučajeva Lajmske bolesti, a interesantan je podatak da se tokom korone, pandemije koja je trajala skoro dve pune godine nisu beležili podaci koji se odnose na ovu najpoznatiju i najrasprostranjeniju vrstu infekcije, koja se veoma brzo širi i zahvata čitav organizam, kako čoveka, tako i životinja. Tako da nemamo podatke kakva je situacija u opštinama Pčinjskog okruga bila 2022. i 2021. godine. Što se tiče 2020. beleži se samo jedan slučaj obolevanja i to do izbijanja pandemije. Za 2024. godinu već se može čuti da će biti poznata po najdužoj sezoni krpelja. Iako je u većini slučajeva izlečiva i ne ostavlja posledice, Lajmska bolest može da napreduje i dovede do komplikacija ukoliko se lečenje kasno sprovede. Lajmska bolest kod dece je vrlo zastupljena, naročito kod mališana predškolskog uzrasta. Po simptomima se ne razlikuje od oboljenja kod odraslih.
-Od početka godine registrovan je veliki broj slučajeva obolevanja od Lajmske bolesti, što znači da ima značajnog procenta zaraženosti među krpeljima. Dakle u Pčinjskom okrugu je do sada registrovabno 29 obolelih sa lakšim kliničkim slikama, čije krvne slike potvrđuju postojanje svežih IGM antitela nakon ujeda krpelja. Uglavnom se radilo o kožnim promena i dobro je što građani traže pomoć lekara kada primete da ih ujeo krpelj jer je važno da se to uradi stručno – rekao je dr Stanković i dodao da se nakon odstranivanja krpelja propisuje antibiotska terapija u trajanju od 20 dana, koja će pomoći da ne dođe do rasejavanja uzročnika Lajmske bolesti, odnosno bakterije Burdorferi.
Projekat „Ujed krpelja – opasnost od Lajmske bolesti““ sufinansiran je iz budžeta Opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.