U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.
Veoma je poštovan kod srpskog naroda i na ovaj dan se strogo posti, u crkvama se služi sveta liturgija i osvećuje voda.
U našem narodu postoji verovanje da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“.
Javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba noći kada se na tren otvara nebo, ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onim što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, prema verovanju može od Boga da zatraži ispunjene jedne želje.
Veruje se da vreme na ovaj praznik predskazuje kakvo će biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako bude vedro očekuje se sušna godina. Ukoliko Bogojavljenje bude kišovito, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
U nekim delovima Srbije na Krstovdan „valja“ da se opere sav veš i očisti kuća, a po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, duvaće tokom godine.
U 12 dana, od Božića zaključno sa Krstovdanom, ogleda se 12 meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu. Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.