Izgubljeni životi, uništeni domovi, srušeni mostovi i bolnice, sve to svedoči o besmislu rata. Između 1.200 i 2.500 ljudi, nevinih žrtava, platilo je cenu sukoba koji je trebalo rešavati dijalogom.
Odluka o bombardovanju, doneta bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ostavlja gorak ukus nepravde. NATO je napad opravdao neuspehom pregovora o statusu Kosova, ali da li su bombe bile rešenje?
Svaka eksplozija odjekivala je srcima ljudi, razarajući ne samo zgrade, već i nadu u mir. Svaki izgubljeni život, svaka uništena porodica, ostavlja bol koji nikada neće zaceliti.
Tokom bombardovanja, NATO je izvršio hiljade vazdušnih udara, koristeći krstareće rakete, kasetne bombe i municiju sa osiromašenim uranijumom. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, uključujući rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.
Bombardovanje je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, nakon čega je usledilo povlačenje Vojske SRJ sa Kosova. Savet bezbednosti UN-a je usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućen Kfor.
Danas, 26 godina kasnije, sećamo se žrtava, odajemo im počast i molimo se za mir. Neka se nikada ne ponovi.