Tog vedrog prolećnog dana, jarko crveni autobus “Niš-ekspresa” postao je meta smrtonosnog napada aviona NATO alijanse na mostu kod sela Lužane.
Iako je pilot, po svemu sudeći, imao jasnu vidljivost, razorna raketa pogodila je autobus pun putnika. Tačan broj žrtava nikada nije zvanično utvrđen, ali se pretpostavlja da je stradalo oko 50 nedužnih civila. Od 46 do 60 putnika, koliko se procenjuje da ih je bilo u autobusu, svega četvoro je preživelo ovu nezapamćenu tragediju.
Međutim, tu nije bio kraj užasu. Samo pedeset minuta kasnije, kada su na mesto nesreće stigle ekipe hitne pomoći, dogodio se još jedan napad. Ovoga puta, meta je bilo ambulantno vozilo koje je došlo da pomogne povređenima. U ovom drugom napadu, oštećeno je vozilo hitne pomoći, a jedan lekar je povređen, dodatno potvrđujući neobzirnost i brutalnost agresije.
Dan kasnije, NATO je priznao odgovornost za ovaj gnusni čin, pravdajući ga “slučajnom greškom” i tvrdeći da je meta bio most, navodno ključna ruta za snabdevanje jugoslovenske vojske i specijalne policije na Kosovu i Metohiji. Uprkos izjavama o “maksimalnim naporima” da se izbegnu civilne žrtve, istina je da je tog 39. dana agresije ugašeno na desetine nevinih života.
Među žrtvama ove tragedije bilo je i petnaestoro dece. Bolna je priča o bratu i sestri, Mariji (15) i Nikoli (17), koji su sa svojom bakom Smiljanom krenuli iz Kuršumlije u Gračanicu, ka svojim roditeljima. Njihovi mladi životi brutalno su prekinuti na ovom mostu smrti.
Na mestu nesreće, podignuta je spomen ploča kao sećanje na žrtve. Međutim, 2019. godine, prilikom otkrivanja nove spomen ploče od strane predsednika opštine Podujevo, dogodila se još jedna nepravda. Na mermernoj ploči ispisana su imena samo 31 žrtve albanske nacionalnosti, dok imena Marije, Nikole, njihove bake Smiljane i ostalih stradalih Srba nisu navedena. Umesto njih, iza rednog broja 32 stajale su samo tri tačke, simbolično brišući njihovo postojanje i patnju.
Ovaj selektivni pristup sećanju na žrtve predstavlja duboku ranu i dodatnu bol porodicama stradalih Srba. Tragedija u Lužanu ne sme biti zaboravljena, a sećanje na sve nevine žrtve mora biti jednako i dostojanstveno. Istina o ovom zločinu i svim žrtvama mora da živi, kao opomena i podsećanje na strahote rata i važnost očuvanja mira.
Tačan broj poginulih tog 39. dana NATO agresije nikada nije utvrđen, a stradalo je, kako se pretpostavlja, oko 50 ljudi. Njihova imena i priče ne smeju biti zaboravljene.