Dok je jučerašnji dan bio posvećen ključnom jevanđeljskom događaju, silasku Svetog Duha na Hristove učenike, današnji dan slavi Svetu i životvornu Trojicu. Nije retkost da mnoge porodice upravo drugi dan Duhova obeležavaju kao svoju krsnu slavu, okupljajući rodbinu i prijatelje u slavlju. Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se ne posti, jer je ovo takozvana “trapava nedelja“, a nakon nje sledi Petrovski post.
Duhovski ponedeljak je, prema narodnom običajnom kalendaru, dobar dan za početak poslova. Ipak, postoje i određena verovanja i zabrane: ne radi se na njivama koje su blizu vode, deci se brani kupanje u rekama, a izbegava se i prelaženje mostova, sve to u cilju poštovanja praznika i izbegavanja eventualnih nedaća.
Ovaj dan je prožet živopisnim običajima. U selima koja slave Duhovski ponedeljak organizuju se litije, a svaka kuća s radošću prima goste iz drugih mesta. U crkvama i hramovima vlada posebna atmosfera – unosi se sveže trava, lišće i cvetovi, a vernici tokom molitve pletu venčiće od cveća. Ovi venčići nisu samo dekoracija; veruje se da žene treba da se umiju vodom u kojoj su stajali cvetovi od kojih su pleteni venčići kako bi im lice tokom cele godine bilo čisto i belo. Predanje kaže i da će muškarci kojima devojke poklone venčić imati sreće u ljubavi i, prema verovanju, sigurno se oženiti do kraja godine.
Duhovi su i gradska slava za mnoge srpske gradove, uključujući Vranje, Valjevo, Kragujevac, Leskovac i Šabac, što dodatno svedoči o značaju ovog praznika u srpskoj tradiciji i kulturi.