Sveti Georgije je bio rimski vojnik iz Kapadokije koji je stradao za hrišćansku veru 303. godine. Odbio je poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru. Crkva ga pominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo, a predanje kaže da je propovedao novozavetnu veru i da je čak i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, ali je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje. Jednom 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i drugi put 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan. Na pravoslavnim ikonama za Đurđevdan, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. S druge strane, na ikonama za praznik Đurđic, predstavlja se kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima. Kao i svaka krsna slava, proslavlja se sečenjem slavskog kolača i paljenjem slavske sveće, koja treba da gori celog dana. Domaćin u prisustvu ukućana gasi sveću tek uveče, nakon što se prekrsti, a običaj je da domaćin ne seda dok sveća gori, jer veruje se da mora da “dvori” slavu. Praznik je nepokretan, a trpeza je mrsna ili posna u zavisnosti od toga da li pada u mrsni dan ili u posni dan (sreda ili petak).
Đurđic, prema narodnom verovanju, označava početak perioda Mratinaca ili “vučijih dana”, koji traju do Svetoga Mrate, 24. novembra. Sveti Mrata se u narodu smatra zaštitnikom vukova. Zbog tog verovanja, na Đurđic i tokom Mratinaca se strogo zabranjuje loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler. Takođe, u ovo vreme se ne rade teški poslovi i ručni radovi, ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere, a krojači i obućari odmaraju. Veruje se da se u Mratincima može “pokazati” kakva će zima biti: ako su magloviti, zima će biti promenljiva, a ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.
Izvor: SPC