Sabor Presvete Bogorodice obeležava se 8. januara, drugog dana Božića. Ovaj praznik ima dugu tradiciju i duboku simboliku u pravoslavnom hrišćanstvu, a za njega se vezuju brojni narodni običaji koji slave zajedništvo i mir.
Praznik se naziva „Saborom“ jer se tog dana sabiraju (okupljaju) vernici da odaju slavu Bogorodici, koja je rodila Isusa Hrista. Dok je prvi dan Božića posvećen samom Hristovom rođenju, drugi dan je posvećen Njegovoj majci.
Narodni običaji i verovanja
Na Sabor Presvete Bogorodice, narodni običaji su usmereni na učvršćivanje veza sa bližnjima i brigu o domaćinstvu. Dok se prvi dan Božića provodi isključivo u krugu porodice, drugi dan je rezervisan za posete. Veruje se da „ko ima prijatelje, bogat je čovek“, pa se danas obilaze kumovi, komšije i prijatelji. Ovo je dan opšteg praštanja. Smatra se da na ovaj dan treba da se pomire svi koji su bili u zavadi kako bi u miru započeli novu godinu.
Prema narodnom verovanju, kuća se ne čisti metlom tri dana oko Božića, pa ni danas. Veruje se da bi se time „izbacila sreća“ iz doma.
Postoji običaj da se ljudi, kada se sretnu na ulici ili uđu u kuću, pozdravljaju sa „Pomoz’ Bog“ i otpozdravljaju sa „Bog ti pomogao“.
U nekim krajevima (poput Popovog polja), domaćin daje glavu božićne pečenice čobaninu. On je nosi na pašu i, nakon što je pojede, natakne kosti na jasenovu granu da bi zaštitio živinu i stoku.
Veruje se da na ovaj dan ne treba seći kosti, kako stoka u domaćinstvu ne bi „lomila noge“ tokom godine.
U Vojvodini se zadržao običaj da momci jašu okićene konje kroz selo, što se naziva „vijanje Božića“. Oni svraćaju u kuće gde ima devojaka za udaju, a domaćini ih časte pićem i hranom.
Vernici se danas često obraćaju Bogorodici molitvama za zdravlje i zaštitu porodice, a najpoznatiji je tropar praznika:
“Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja…”
Na Sabor Presvete Bogorodice, naši stari su pažljivo posmatrali nebo i prirodu. Verovalo se da ovaj dan, kao „drugi prag Božića“, nepogrešivo predskazuje kakva nas godina čeka. Evo najzanimljivijih narodnih verovanja vezanih za vremenske prilike na današnji dan:
Ako je 8. januara dan sunčan i vedar, veruje se da će godina biti izuzetno rodna i bogata plodovima.
Ako pada sneg ili je veoma hladno, verovalo se da će godina biti teška i „posna“, ali da će zima dugo potrajati.
Gusta magla na ovaj dan smatrala se lošim znakom za voće, jer se verovalo da će „magla pojesti cvet“ u proleće.
Stariji ljudi u selima su pratili odakle vetar duva: Južni vetar predskazivao je dobru godinu za stoku, a Istočni vetar sušno leto. Iako je retka, kiša na drugi dan Božića se smatrala blagoslovom za useve. Postoji izreka: „Ako na Sabor pokisne zemlja, biće pune ambar kukuruzom.“
Jedan poseban običaj za današnji dan
Pored posmatranja vremena, postojao je i običaj „Mirbožanje“. Ljudi bi se ljubili tri puta u obraz i govorili: „Mir Božji, Hristos se rodi!“, a odgovor je bio: „Vaistinu se rodi!“. Verovalo se da će oni koji se na današnji dan iskreno „izmirbožaju“, cele godine živeti u slozi i bez svađa.
Takođe, u nekim krajevima se verovalo da ko danas ne ode u goste ili ne primi gosta, cele godine će biti usamljen. Zato se govorilo da je na Sabor „kapija otvorena za svakog putnika namernika“.
***
Evo jedne prelepe narodne pesme koja se pevala u sklopu koledarskih običaja i božićnih praznika. Ove pesme su se obično pevale od Božića do Bogojavljenja, slaveći rođenje Hristovo i prizivajući blagoslov za dom i porodicu. Posebno je značajna jer se obraća direktno Bogorodici i malom Hristu, slaveći radost koju donose u svaki dom.
“Mlada krasna Deva”
Mlada, krasna Deva, Sina porodila, U jasle ga meke, Slatko položila.
Anđeli sa neba, Pesmu su pevali, Svi pastiri k Njemu, Brzo dotrčali.
O, Marija, Mati, Moli Tvoga Sina, Da nam mir podari, I blagoslov svima!
U narodu se verovalo da pesma na drugi dan Božića treba da bude vesela i glasna kako bi “prizvala sunce” i najavila kraj zime (iako je ona tek počela, Božić označava prelazak ka dužim danima).U nekim krajevima Srbije, na današnji dan su se pevale i dodolske ili koledarske pesme kojima se domaćinu želi sreća: