Kako bi građani imali uvid u to gde odlazi njihov novac, predstavnik Ministarstva Nenad Vujović izneo je detaljnu strukturu troškova proizvodnje jedne vekne hleba tipa 500.
Sirovinski sastav (25,10 dinara):
-
Brašno tipa 500: 21 dinar (najveći pojedinačni trošak)
-
Svež kvasac: 3 dinara
-
Aditivi: 58 para
-
So: 52 pare
Proizvodni i operativni troškovi (29,50 dinara):
-
Rad i doprinosi: 12,5 dinara
-
Ostali troškovi poslovanja: 10 dinara
-
Energenti (struja i gas): 4,5 dinara
-
Prevoz: 2,5 dinara
Kada se na proizvođačku cenu od 55 dinara dodaju porez na dodatu vrednost (PDV) od 10% i ograničena trgovačka marža od 6%, dolazi se do finalnog iznosa od 65 dinara u maloprodaji.
Iz resornog ministarstva navode da će većina proizvođača sa ovom cenom moći da posluje bez gubitaka, pod uslovom da sprovode racionalnu proizvodnju. Iako svako ograničenje cene predstavlja opterećenje za privredu, naglašava se da je ovo mera koja se godinama koristi za zaštitu standarda građana.
“Kalkulacije variraju od pogona do pogona, u zavisnosti od broja radnika i tipa proizvodnje, ali prostora za održivo poslovanje ima”, ističe Vujović.
Podsećamo, važeća uredba obavezuje pekače da najmanje 30 odsto njihove ukupne proizvodnje hleba mora biti upravo hleb “sava”. Kako bi se osiguralo poštovanje pravila, poljoprivredna i tržišna inspekcija redovno kontrolišu radne naloge, otpremnice i proizvodne liste u pekarama širom zemlje.
Zanimljivo je primetiti i promenu navika potrošača – uprkos postojanju ove socijalne kategorije hleba, sve veći broj građana Srbije odlučuje se za kupovinu specijalnih i kvalitetnijih vrsta hleba.
Izvor: RTS