Sveti Teodor Tiron bio je rimski vojnik koji je stradao zbog svoje nepokolebljive hrišćanske vere u vreme progona hrišćana. Ostao je upamćen po hrabrosti i čudu koje je učinio decenijama nakon smrti, kada se javio carigradskom patrijarhu i upozorio ga da ne kupuje hranu sa pijace koju je car Julijan Apostata namerno poprskao krvlju žrtvovanih idola kako bi ponizio hrišćane tokom posta. Umesto toga, svetac je savetovao da narod jede kuvano žito (koljivo) sa medom.
U srpskoj tradiciji Sveti Teodor se smatra zaštitnikom konja, pa se veruje da on na ovaj dan jaše belog konja i obilazi polja kako bi proverio kakva će biti letina, zbog čega praznik prate brojni običaji posvećeni životinjama i domaćinstvu. Na ovaj dan se konji ne uprežu niti koriste za rad, već se posebno timare, izvode pred crkvu ili blagosiljaju kako bi ostali zdravi i snažni tokom cele godine, dok domaćice rano ujutru pripremaju žito sa medom i orasima koje se nosi na osvećenje pre Svete liturgije.
Pored toga, širom Srbije se mese posne pogače i kolači, a u pojedinim krajevima se prave i posebne figure od testa u obliku konja, poznate kao „todorčići“, čime se kroz simbolična peciva i molitvu priziva blagostanje za čitavu porodicu.
Praznik prate i specifična narodna verovanja koja imaju za cilj zaštitu doma i porodice, pa se tako veruje da na Teodorovu subotu ne treba raditi teške fizičke poslove u polju i kući, dok staro predanje nalaže da se nakon zalaska sunca ne izlazi iz doma kako bi se izbegle nevolje i uticaj loših sila.
Takođe, iako ovaj običaj nema direktno crkveno utemeljenje, u narodu je ostalo duboko urezano verovanje da žene na ovaj dan ne bi trebalo da peru kosu kako ih tokom cele godine ne bi mučila glavobolja, čime se kroz niz zabrana i poštovanje tradicije nastoji osigurati zdravlje i mir ukućana.
Osim običaja, Teodorova subota je dan ujedinjenja zajednice. U hramovima se pale sveće za preminule, a vernici se mole Svetom Teodoru za zdravlje potomstva, napredak stoke i zaštitu useva.