Predstojećeg vikenda Srbija i veći deo Evrope prelaze na letnje računanje vremena. U noći između subote i nedelje, 29. marta, tačno u 2:00 časa ujutru, kazaljke na satovima biće pomerene za jedan sat unapred, odnosno na 3:00.
Iako će ova promena većini značiti sat vremena kraći odmor tokom noći, ona simbolično označava kraj zimskog perioda i početak sezone sa znatno više dnevne svetlosti.
Prelazak na letnji režim donosi očigledne prednosti, ali i izazove za naš bioritam:
-
Više dnevne svetlosti: Kasniji zalazak sunca omogućava duže popodnevne aktivnosti na otvorenom i bolju iskorišćenost dana.
-
Psihološki efekat: Duži dani često koreliraju sa boljom motivacijom i višim nivoom energije, uprkos početnom umoru zbog prilagođavanja.
-
Energetska ušteda: Iako je ovo bio primarni motiv uvođenja prakse, danas je taj efekat predmet brojnih diskusija stručnjaka.
Lekari savetuju da se tokom vikenda ode na spavanje nešto ranije kako bi organizam lakše podneo promenu ritma. Zlatno pravilo za lakše pamćenje glasi: u proleće kazaljke idu „unapred“ ka letu, dok se u jesen vraćaju unazad.
Praksa pomeranja sata nije novijeg datuma. Prvi put su je uvela Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata kako bi uštedele dragocenu energiju za vojne potrebe. Na prostorima bivše Jugoslavije ova praksa je prolazila kroz različite faze, da bi se konačno i trajno ustalila 1983. godine.
Zanimljivo je da je budućnost ove tradicije i dalje neizvesna. Iako je Evropski parlament još 2019. godine izglasao ukidanje sezonskog pomeranja vremena, proces je trenutno u zastoju. Glavni kamen spoticanja je nesaglasnost država članica oko toga koje vreme zadržati kao trajno – letnje ili zimsko – jer bi različite odluke susednih zemalja mogle dovesti do saobraćajnog i ekonomskog haosa na kontinentu.
Do daljeg, građani će nastaviti da dva puta godišnje podešavaju svoje časovnike, prilagođavajući se ritmu prirode i administrativnim odlukama.