Prva u nizu aktivnosti bila je posvećena vizuelnom identitetu pisca, gde su deca uz pomoć šablona i stručnu pomoć istoričarke umetnosti Jelene Vilson izrađivala Borin lik. Cilj ove inicijative je da se deci, na način prilagođen njihovom uzrastu, približi detinjstvo i odrastanje čoveka koji je Vranje upisao na svetsku mapu književnosti.
„Bora se inspirisao Vranjem, a mi se danas inspirišemo Borom. Kroz ove radionice prenosimo znanje o arhitektonskom nasleđu, ambijentu u kojem je pisac stasavao, ali i o lokalnoj tradiciji i običajima koje je on tako verno preneo u svoja dela“, istakla je Jelena Vilson.
Ovaj jubilej, koji ima nacionalni karakter, biće obeležavan tokom čitave godine. Prema rečima master istoričara Milana Kasunića, upravo je dvorište porodične kuće mesto gde su nastajale prve uspomene koje je Stanković kasnije pretočio u remek-dela srpskog realizma.
Direktorka Narodnog muzeja, Maja Aleksić, naglasila je da je boravak dece u okviru kulturno-istorijske celine od presudnog značaja za očuvanje identiteta. – Naša namera je da boravak u ovom jedinstvenom okruženju deci približi i oživi sećanje na Boru i njegova dela pre nego što se sa njima susretnu kroz školsku lektiru – izjavila je Aleksićeva.
Sami učesnici nisu krili oduševljenje drugačijim načinom rada. Iako su ranije posećivali muzej, kreativni rad na otvorenom omogućio im je da na sasvim nov način dožive istoriju svog grada. Radionice će se nastavljati tokom cele godine, kad god vremenski uslovi budu dozvoljavali rad u bajkovitom vrtu Borine kuće.
Foto: inpress.rs
Foto: inpress.rs
Foto: inpress.rs