Rođena krajem 19. veka bez vida, Sveta Matrona je od detinjstva bila obdarena duhovnim vidom i darom prozorljivosti. Iako je bila telesno slaba i nepokretna, njena duhovna snaga privlačila je nebrojene ljude koji su kod nje tražili savete i molitveno zastupništvo.
Praznik prate specifični običaji koji simbolizuju životnu radost i blagoslov. Vernici na današnji dan odlaze u crkve noseći sveže cveće, pridržavajući se tradicije unosa neparnog broja cvetova. Ovaj običaj potiče iz Pokrovskog manastira u Moskvi, gde hodočasnici svakodnevno polažu bukete na njene mošti, verujući da je svetiteljka naročito volela prirodne lepote.
Pored paljenja sveća za zdravlje, današnji dan se u narodu smatra vremenom za mirenje i činjenje dobrih dela. Prema predanju, važno je izbegavati sukobe i teške reči, a akcenat je na unutrašnjem miru i sabranosti.
U centru praznika je molitva za koju se veruje da je najsnažnija upravo na dan njenog pomena. Vernici joj se najčešće obraćaju u trenucima bolesti, porodičnih iskušenja i tuge. Specifičnost njenog kulta je u tome što je sama svetiteljka pre smrti poručila vernicima da joj dolaze i obraćaju joj se direktno, obećavajući da će pomoći svakome ko joj pristupi sa iskrenom verom.
U Pokrovskom manastiru i danas se čuva njena nerazdvojna relikvija – ikona Majke Božije „Izbavljenje onih koji ginu“, pred kojom se hiljade ljudi moli za spasenje i izlaz iz teških životnih situacija. Kanonizovana 2004. godine, Matrona Moskovska danas stoji kao neustrašiva zaštitnica onih koji se nalaze na životnim prekretnicama.
Molitva Svetoj Matroni:
“O, blažena mati Matrono, duhom na nebesima pred prestolom Božijim predstojeći i telom pak na zemlji počivavši… Pogledaj sada milostivim okom tvojim na nas grešne, uteši nas očajne, isceli naše ljute neduge… Amin.”