Ovaj svetitelj se otovreno borio protiv ikonoboraca, zbog čega je bio oklevetan i kaznjen po naredbi damaskog kalifa kom je služio. Nakon što mu je desna ruka odsečena, Sveti Jovan Damaskin se neumorno molio pred likom Majke Božje, posle čega je usledilo isceljenje. Iz duboke blagodarnosti za milost koju je primio, on je na donjem delu ikone priložio treću ruku izlivenu u srebru, po čemu je svetinja i dobila naziv Trojeručica.
Svetitelj se potom zamonašio u lavri Svetog Save Osvećenog u Svetoj zemlji, zaveštavši da se ikona preda carskom sinu koji će prema proročanstvu posetiti taj manastir. Pet vekova kasnije, to proročanstvo ispunio je Sveti Sava, koji je ikonu doneo u Srbiju, gde je vekovima čuvana na dvoru Nemanjića, a kasnije i u manastiru Studenica.
Pred najezdom Turaka, studenički monasi su ikonu zavezali za jedno magare i pustili ga da ide kuda ga božanska volja vodi. Životinja je bez pratnje prešla čitavu Srbiju i Makedoniju i zaustavila se tek pred kapijama manastira Hilandar na Svetoj Gori, gde se ova čudotvorna svetinja čuva i danas kao zaštitnica srpskog naroda, dok se jedna od njenih najvernijih kopija nalazi u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Na ovaj veliki praznik vernici izgovaraju molitvu za zdravlje, isceljenje i duhovno spasenje. U molitvenom prizivu traži se zastupništvo Presvete Bogorodice, uz molbe da zaštiti rod hrišćanski od svih nevolja i pomogne u očuvanju čiste svetootačke vere.
Izvor: SPC