Među izuzetno bogatom arhivskom građom, posetioci imaju jedinstvenu priliku da vide i zaboravljenu pripovetku „Moja želja“, koja je javnosti predstavljena prvi put nakon čak 106 godina. Postavka takođe osvetljava i evropske domete Stankovićevog dela, podsećajući na vreme kada se njegova čuvena drama „Koštana“ igrala na sceni u Torinu.
„Srbija je kroz to delo, Borino delo, predstavila evropskoj i svetskoj javnosti srpsku kulturnu baštinu i specifičan vranjski ambijent“, istakao je autor izložbe i predstavnik grada Vranja, Tomislav Simonović.
Predstavnici grada Vranja naglašavaju neraskidivu vezu između pisca i njegovog rodnog kraja, ali i širi uticaj koji je ostavio na srpsku tradiciju.
„Vranje bez Bore ili Bora bez Vranja – to je jedna neraskidiva simbioza. Grad Vranje je sudbinski vezan za Boru“, poručio je gradski većnik Saša Stamenković.
Poznati čuvar stare vranjske pesme, Branimir Stošić, skrenuo je pažnju na još jedan važan aspekt pisčevog rada:
„Možda je malo zapostavljena činjenica da je nemerljiv značaj Bore Stankovića i u narodnoj muzici Srbije. Sve stare vranjske pesme postale su naširoko poznate upravo onda kada ih je Bora rasuo po svojim delima“, napomenuo je Stošić.
Najveći deo svog života Bora Stanković proveo je u Beogradu, gde je stvarao i preminuo, zbog čega prestonica zauzima posebno mesto u obeležavanju ovog jubileja. Zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije, Dragan Purešić, naveo je da posle Vranja, Niša i Leskovca izložba stiže u Beograd, gde će za posetioce biti otvorena najmanje mesec dana.
Izložba „Tragom ljudske duše“ još jednom potvrđuje da stvaralaštvo Bore Stankovića nije samo spomenik prošlosti, već živonosni deo srpskog jezika, kulture i identiteta.
Foto: vranje.org.rs
Foto: vranje.org.rs
Foto: vranje.org.rs
Foto: vranje.org.rs
Foto: vranje.org.rs