Po narodnom predanju i verovanju, Srđevdan se smatra prirodnom granicom između jeseni i zime. Smatra se da na današnji dan i divlje zveri postaju pitome i krotke.
Prema tradiciji, na ovaj dan važe sledeća pravila:
-
Zabrana oranja i poljskih radova: Ratari naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja i ne oru. Verovanje nalaže da se odmori od poslova u polju, pa se preporučuje da i oni koji se bave uzgajanjem biljaka ili uređenjem bašte danas naprave pauzu.
-
Kućni poslovi: Pošto je praznik u crkvenom kalendaru obeležen crnim, podebljanim slovima, običaj je da se ne obavljaju teži kućni poslovi.
-
Verovanje u ozdravljenje: U narodu postoji verovanje da će na današnji dan biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju.
-
Takođe, verovanje kaže da Sveti Srđa na svoj dan obilazi sve opančare i obućare i sa njima proslavlja praznik.
Srđevdan se obeležava 20. oktobra (odnosno 7. oktobra po julijanskom kalendaru) uz obavezno paljenje slavske sveće i pripremu slavskog kolača. Spada u slave za koje se priprema mrsna hrana, osim ukoliko praznik ne pada u sredu ili petak. Mnoge porodice širom Balkana danas obeležavaju Srđevdan kao svoju krsnu slavu, a zanimljivo je da se, prema dosadašnjim istraživanjima, veći broj porodica sa ovom slavom na manjem geografskom prostoru tradicionalno nalazi u selu Gorobilje kod Požege.
Izvor: SPC