Prema jevanđeljskim zapisima, Sveti Jovan je postradao mučeničkom smrću nakon što mu je, po nagovoru zlobne Irodijade, odsečena glava. Plašeći se njegovog vaskrsenja, Irodijada je naredila da se glava zakopa na nečasnom mestu, odvojeno od tela. Ipak, blagočestiva dvorkinja Jovana tajno je prenela svetiteljevu glavu u Jerusalim, sahranivši je na Jeleonskoj gori.
Kroz vekove, glava Svetog Jovana je “ponirala u zaborav” i ponovo bivala otkrivana. Prvi put ju je pronašao vlastelin Inokentije dok je gradio ćeliju na Jeleonskoj gori, a čudotvorni put moštiju nastavljen je sve do njihovog konačnog prenosa u Carigrad u vreme carice Teodore.
S obzirom na to da praznik pada u vreme Velikog vaskršnjeg posta, crkva nalaže poseban režim ishrane. Prema kanonima, danas se posti na ulju, dok su vino i riba zabranjeni (riba je dozvoljena isključivo na Blagovesti i Cveti).
Narodna verovanja za ovaj dan su veoma jaka i duboko ukorenjena u tradiciji. Veruje se da:
-
Ne treba uzimati nož u ruke: Iz poštovanja prema rani svetitelja, danas se ne dodiruju noževi niti drugi oštri predmeti.
-
Izbegavaju se teški poslovi: Dan treba provesti u duhovnom miru i zahvalnosti.
-
Pogled ka nebu: Stariji običaji kažu da se na ovaj dan treba zahvaliti Bogu za sve dobro u životu, jer se veruje da je Sveti Jovan posrednik koji donosi isceljenje i snagu.
Crkva nas podseća da, iako Sveti Jovan za života nije činio znamenja, njegove mošti već vekovima daruju čudesnu moć i utehu svima koji im pristupaju sa iskrenom verom.
Izvor: SPC