Prema Jevanđelju po Luki, arhangel Gavrilo se javio u Nazaretu mladoj Mariji uz reči: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom!“. Teolozi ističu da su Blagovesti prva „dobra vest“ od izgona iz Raja, kojom se kroz poniznost i veru četrnaestogodišnje devojke otvara put ka iskupljenju sveta. Upravo zbog te neraskidive veze sa Bogorodicom, ovaj dan se u našem narodu poštuje kao „ženski praznik“.
Vekovima se uz Blagovesti vezuju specifični običaji koji spajaju hrišćansku pobožnost i narodnu tradiciju, poput verovanja da beli ljiljan, poznat kao Bogorodičin cvet, svojom čistoćom privlači sreću i blagostanje u dom. Pored toga, stari običaji nalažu rano jutarnje umivanje na bistrim potocima ili rekama radi očuvanja zdravlja, dok strogo narodno pravilo zabranjuje izgovaranje reči „zmija“, jer se veruje da se gmizavci upravo na ovaj dan bude iz zimskog sna, pa bi pominjanje njihovog imena moglo prizvati nesreću.
Iako je u pitanju veliki praznik, Blagovesti nose specifičnu dozvolu kada su u pitanju kućni poslovi. Za razliku od drugih „crvenih slova“, danas je čišćenje kuće poželjno, jer simbolizuje izbacivanje negativne energije i pripremu doma za novi životni ciklus. Takođe, period od Blagovesti do Velikog petka smatra se najpovoljnijim za pokretanje novih biznisa i donošenje krupnih životnih odluka.
S obzirom na to da praznik pada u vreme Velikog vaskršnjeg posta, crkva vernicima dopušta ublažavanje posta, pa se na trpezi danas tradicionalno nalazi riba i vino.