Prema predanju, sveta carica Jelena pronašla je Časni krst u Jerusalimu, dok ga je vekovima kasnije car Iraklije vratio iz Persije, ušavši u grad bos i u skromnoj odeći, ukazujući na to da se svetinji pristupa sa verom i poniznošću.
Krstovdan je posni dan bez obzira na to u koji dan u nedelji pada. Prema pravilu, uvek se posti – bilo na vodi ili ulju – pri čemu se konzumiraju hleb i grožđe, dok su meso, mlečni proizvodi i jaja zabranjeni. Jednje grožđa na ovaj dan u narodu simbolizuje plodnost, obilje i slatku pobedu. O važnosti ovog dana svedoči i narodna izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Pored telesnog uzdržavanja, duhovni post podrazumeva opraštanje, unutrašnji mir i uzdržavanje od negativnih misli i dela.
Za jesenji Krstovdan vezuju se brojni narodni običaji:
-
Branje i osvećenje bosiljka: Predstavlja jedan od najlepših običaja. Poželjno je uneti bosiljak u dom i zakačiti ga pored ikone za zdravlje i blagostanje porodice tokom cele godine.
-
Vraćanje dugova: Smatra se da vraćanje dugova na ovaj dan oslobađa čoveka od tereta i donosi harmoniju u odnosima sa bližnjima.
-
Radovi u voćnjaku: Narod veruje da je Krstovdan idealan dan za kopanje rupa za sadnju voćaka kako bi im se stablo što više razgranalo.
Takođe, u narodu postoji verovanje da se na Krstovdan zmije povlače na zimski počinak i da ih nakon ovog dana više nema na otvorenom.
Narodna verovanja prate i vremenske prilike na ovaj praznik: oblačan dan najavljuje zimu bogatu snegom, tiha kiša predskazuje blagu zimu, dok grmljavina najavljuje rodnu narednu godinu. Kakvo je vreme oko jesenjeg Krstovdana, takav nas, prema predanju, očekuje i mart mesec naredne godine.