Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 30. oktobra, obeležavaju spomen na Svetog proroka Osiju, starozavetnog svetitelja koji je živeo više od osam vekova pre Hristovog rođenja.
Sveti prorok Osija, sin Veirijin iz plemena Isaharova, propovedao je u vreme kada se narod udaljio od prave vere i poklekao pred idolopoklonstvom. Neutamničeno je opominjao narod na posledice takvih dela i pozivao ih na pokajanje. Njegove reči sačuvane su u „Knjizi proroka Osije“ u Starom zavetu, koja kroz 14 poglavlja govori o grehu, Božjoj kazni, ali i neizmernoj milosti i spasenju. U njegovim proročanstvima hrišćanski tumači prepoznaju i rane nagoveštaje dolaska Isusa Hrista. Prema predanju, Osija je doživeo duboku starost i upokojio se u miru.
Narodni običaji i verovanja
U narodnoj tradiciji ovaj praznik se duboko poštuje kao dan posvećen molitvi za zdravlje, mir i porodičnu slogu. Vernici na ovaj dan obilaze hramove, daju priloge crkvi i mole se za zaštitu svojih najbližih.
Za Svetog Osiju vezuju se i stari stočarski običaji. Domaćini na današnji dan izdvajaju ovnove koje će sutradan, na Svetog Luku (31. oktobra), puštati među ovce. Prema ponašanju stoke na Lučindan, stari su predviđali kakva ih zima i naredna godina čekaju:
-
Ako bi ovce bez opiranja prihvatale ovnove, verovalo se da stiže rano proleće, rodna i blagodetna godina.
-
Ukoliko bi se ovce opirale i izbegavale ih, to se smatralo znakom da sledi duga, oštra zima i oskudna godina.
Izvor: SPC