Pravoslavni vernici obeležavaju praznik svetitelja Ilije. Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju.
Saborni hram Svete Trojice u Vranju Foto INpress.rs
Ovaj svetac spada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša. Zbog toga se smatra da na Svetog Iliju ne treba raditi u polju, niti ulaziti u vinograde kako se ne bi navukao gnev svetitelja.
Ukoliko danas grmi, propašće sav rod oraha i lešnika.
Od davnina čuva se izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“.
Po predanju, na praznik Svetog Ilije pre podne je leto, a posle podne jesen. Nakon ovog dana se, prema verovanju, više ne treba kupati u rekama.
Saborni hram Svete Trojice u Vranju Foto INpress.rs
Sveti Ilija prisutan je u Starom i Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.