Pravoslavni vernici obeležavaju Bele poklade ili Pročke, poslednji dan pred početak Velikog vaskršnjeg posta. Ovo je vreme za oproštaj i pomirenje. Veruje se da je neophodno tražiti i pružiti oproštaj kako bi se duša očistila i pripremila za Veliki post. Ovaj čin praštanja simbolizuje duhovnu pripremu za period posta i pričest.
Bele poklade su dobile naziv po Beloj nedelji, a zovu se i: Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade, Proštene poklade, jer se tog dana opraštaju svađe i uvrede i svi se međusobno druže i čašćavaju.
Različiti su običaji vezani za Bele poklade. U dolini Pčinje nekada je postojao običaj da se nasred sela zapali gomila slame. U Vranju je običaj da se skače krljaveštica i „lamkaju“ jaja. I ovaj dan je posebno radostan za celu porodicu.
Veliki post počinje u ponedeljak, 3. marta, a završava se Vaskrsenjem Isusa Hrista – Vaskrsom.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
Veliki ili Časni post dobio je ime prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos. Post je ustanovljen po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Svetu tajnu pričešća. Post osim telesnog podbiga u smislu odricanja od hrane životinjskog porekla pre svega predstavlja vreme kada posebnu pažnju treba obratiti na svoje misli, reči i dela i duhovni život