Ovaj dan podseća na mučeničku smrt i čudesnu sudbinu glave Svetog Jovana, jednog od najvećih proroka hrišćanstva. Praznik se slavi usred Vaskršnjeg posta, pa svi pravoslavni hrišćani obavezni su da poste. Post na današnji dan podrazumeva jelo spremljeno na ulju, dozvoljeno je piti vino, dok riba nije dozvoljena. Tokom celog Vaskršnjeg posta, riba se može jesti samo na Blagovesti (7. aprila) i na Cveti (12. aprila). Pošto je danas nedelja, smatra se da vernici ne bi trebalo da obavljaju poslove koji donose novac.
Jovan Krstitelj je bio uhapšen 27. godine nove ere i pogubljen 28. godine, kada mu je glava odsečena na naredbu Irodijade, žene cara Iroda. Prema predanju, Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahrani zajedno sa telom, iz straha da on ne bi vaskrsao. Zbog toga je uzela njegovu glavu i zakopala je na skrivenom i nečasnom mestu, duboko u zemlju. Međutim, njena dvorkinja Jovana, koja je bila dobra i pobožna žena, nije mogla da dozvoli da glava božijeg čoveka ostane tamo. Tajno ju je iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori. Ne znajući za ovo, car Irod, kada je čuo o velikim čudima koja je Isus činio, preplašen je rekao: “To je Jovan koga sam ja ubio, on je ustao iz mrtvih.” Neko vreme kasnije, jedan ugledan vlastelin, poverovavši u Hrista, napustio je svoj položaj, zamonašio se i kao monah pod imenom Inokentije nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na mestu gde je glava Svetog Jovana Krstitelja bila zakopana. Dok je kopao kako bi sebi napravio ćeliju, pronašao je zemljani sud u kojem je bila glava, i tada mu je bilo otkriveno da je to glava Krstitelja. On ju je poljubio i ponovo zakopao na tom istom mestu.
Zbog svega što se desilo, na ovaj dan slavimo prvo i drugo Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik podseća nas na ove događaje. Po Božjoj volji, ta čudotvorna glava je kasnije prelazila iz ruke u ruku, povremeno je bila zaboravljena, a zatim ponovo otkrivena. Na kraju, u vreme carice Teodore i patrijarha Ignjatija, preneta je u Carigrad.
Od moštiju Svetog Jovana Krstitelja dogodila su se mnoga čudesna isceljenja. Zanimljivo je da je Sveti Jovan za života učinio samo jedno znamenje, ali su njegovim moštima data izuzetna čudotvorna svojstva.
Prolog za 9. mart (24. februar)
Veliki i slavni Krstitelj Jovan bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: “To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih” (Mk 6, 16). Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu svetsku i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastani se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Hoteći da zida sebi ćeliju, on kopaše duboko i nađe zemljan sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava docnije išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, “Jovan ne učini nijedno znamenje” (Jn 10, 41) a, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć (v. 7. januar ; 25. maj ; 24. jun ; 29. avgust i 23. septembar).
Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru.
www.eparhijavranjska.org