Jednog dana su posmatrali kako se muče hrišćani – neki su goreli u vatri, drugi visili na vešalima, a treće su bacali pred divlje zveri. Videvši njihovu izdržljivost i hrabrost u suočavanju sa svim tim mukama, mladići su osetili snažnu želju da i sami postanu hrišćani. Sami su svezali ruke unazad i tako vezani došli pred sudiju Urbana, izjavljujući da su i oni hrišćani. Urban je pokušao da ih nagovori da se odreknu svoje vere laskanjem i pretnjama, ali bezuspešno.
Molitva Svetom Agapiju za pravu ljubav
Ljubav prema bilo kome ili bilo čemu, pa čak i prema sebi, može vremenom da oslabi ili potpuno nestane, čak se može pretvoriti i u mržnju. Međutim, ljubav prema Bogu, kada se jednom uspostavi i učvrsti, teško se gasi, osim ako čovek potpuno izgubi razum. U prvom slučaju, čovek smanjuje ili gubi svoju ljubav zbog promena u sebi ili zbog promena u onome što voli. U drugom slučaju, ljubav prema Bogu može da oslabi samo zbog promena u samom čoveku, nikako zbog promena kod Boga.
Prolog za 28. mart (15. februar)
Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim: Publije, Timolaj, Romil, dva Aleksandra i dva Dionisija
Svi postradaše u Kesariji Palestinskoj od kneza Urbana, u vreme cara Dioklecijana. Svi sedmorica, osim Agapija, behu sasvim mladi ljudi, a ne behu još hrišćani. Niti se ikad krstiše vodom. Ali njihovo krštenje bi krvlju. Jednog dana gledahu ovih sedam mladića kako muče hrišćane, jedne na ognju, druge na vešalima, treće pred zverovima, pa videći s kakvim trpljenjem hrišćani podnose sve muke, raspališe se revnošću za Hrista, vezaše sami sebi ruke naopako i tako vezani dođoše pred Urbana govoreći: i mi smo hrišćani! Laske i pretnje Urbanove ostaše uzaludne. Mladićima se pridruži i ugledni građanin toga grada, Agapije, koji je i dotle dosta stradao za Hrista, i stane još većma raspaljivati u njima veru i ljubav ka Gospodu. Svi behu mačem posečeni 303. godine i preseliše se u dvore Cara Nebesnoga.
Sveti mučenik Aleksandar
Iz grada Side Pamfilijske. Namesnik cara Avrelijana upita ga ko je on i šta je? – na što Aleksandar odgovori, da je on pastir stada Hristovog. A gde je to stado Hristovo? – upita dalje zlobni i mračni namesnik. Odgovori Aleksandar: “Po celom svetu žive ljudi koje Hristos Bog sazda, od kojih oni koji veruju u Njega, jesu ovce Njegove, a svi otpali od svoga Stvoritelja, koji robuju stvorenjima i napravama ruku ljudskih, mrtvim idolima, kao vi, ti su otuđeni od stada Njegova, i na Strašnom Sudu Božjem postaviće se na levo, sa kozama”. Naredi zli sudija te ga najpre biše volovskim žilama, pa ga onda baciše u peć ognjenu. No oganj mu ništa ne naškodi. Potom bi strugano meso s njega. Najzad naredi namesnik te mu glavu odsekoše. No tek što sudija izreče presudu, uhvati ga zli duh i on pobesni. Urličući bi poveden svome bogu, idolu, no usput izvrže iz sebe svoju zlu dušu. Postrada sveti Aleksandar između 270. i 275. godine.
Sveti mučenik Nikandar Misirac
Koža mu oderana, pa onda posečen za veru Hristovu. Krivica mu je bila ta što je kao lekar pomagao hrišćanskim mučenicima i tela pogubljenih česno sahranjivao. Česno postrada 302. godine.
Izvor www.eparhijavranjska.org