Iako ne spada u red najvećih crkvenih praznika, ovaj dan ima snažno emotivno značenje, jer nas podseća na neraskidivu vezu između živih i upokojenih.
Naziv “Pobusani ponedeljak” potiče od običaja da se na ovaj dan pohode grobovi najmilijih, koji se brižno uređuju i “pobusavaju” – kite svežim cvećem, zelenom travom i mladim grančicama. Groblja širom Srbije tog dana postaju tiha mesta molitve i sećanja, gde se uz miris tamjana i treperavu svetlost sveća, umesto uobičajenih molitvi, čuje radosni usklik “Hristos voskrese”. Ovaj čin predstavlja izraz ljubavi, nade u vaskrsenje i duhovne povezanosti sa preminulima.
Na Pobusani ponedeljak u crkvama se služe parastosi, a porodično okupljanje na grobljima postalo je dragocena tradicija. Pale se sveće za dušu pokojnika i dele se vaskršnja jaja, čime se simbolično proslavlja Vaskrs i sa onima koji su otišli sa ovog sveta. Odlazak na groblje na ovaj dan ne doživljava se kao obaveza, već kao iskrena potreba da se u prazničnom duhu setimo dragih lica koja žive u našim uspomenama.
Važno je napomenuti da se u pravoslavnoj tradiciji, prvi petak posle Vaskrsa, poznat kao Istočni petak, smatra pripremom za Pobusani ponedeljak. Na ovaj dan se takođe sećamo preminulih i farbaju se posebna, najčešće crvena, jaja koja nisu namenjena konzumiranju, već duhovnom darivanju. Ova jaja se na Pobusani ponedeljak nose na grobove kao molitveni prinos, sa verovanjem da se time prenosi radost Vaskrsenja i nada u večni život onima koji su nas napustili.
Crvena boja jaja za Pobusani ponedeljak ima duboku simboliku – ona predstavlja Hristovu krv, žrtvu i vaskrsenje, ali i neprolaznu ljubav i večnost. U pojedinim krajevima Srbije zadržao se običaj farbanja jaja isključivo prirodnim bojama, poput one dobijene kuvanjem u ljusci crnog luka, verujući da je to “čista” i “smirena” boja, dostojna sećanja na preminule. Jaja se farbaju na sam Istočni petak, a pre farbanja se ponekad peru i blago sole, kao simbol pročišćenja. Nakon farbanja, neka ostaju bez šara, dok se druga ukrašavaju pravoslavnim simbolima. Najčešće se na grobove iznosi neparan broj jaja, po jedno za svakog preminulog člana porodice, a uz njih se neretko ostavlja i mala pogača, vino ili cveće.
Ovi srpski pravoslavni običaji svedoče o tome da se smrt u našoj tradiciji ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak u večnost. Stoga je čin farbanja i darivanja jaja na Pobusani ponedeljak važan izraz poštovanja prema precima i poruka da ih se sećamo i da su i dalje deo naših života. U mnogim krajevima postoji i lepi običaj da se jaje ostavi i na grobovima zaboravljenih i siromašnih, verujući da molitva za nepoznate donosi blagoslov celoj porodici. Pobusani ponedeljak tako postaje dan kada se spaja radost Vaskrsa sa tihom tugom i ljubavlju, čineći snažnu sponu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.