Ovi čudotvorni lekari, slavljeni dvaput godišnje (drugi put 14. novembra), duboko su ukorenjeni u srpskoj tradiciji, ne samo kao zaštitnici lekara već i kao krsna slava mnogih porodica.
Sveti Kozma i Damjan bili su poznati po svom nesebičnom radu, lečeći bolesne “ne radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”. Zbog toga su u narodu prozvati “sveti bezsrebrenici”. Vladika Nikolaj Velimirović ih je opisao kao braću rodom iz Azije, koji su svojim dobrim delima zaslužili dar isceljenja, lečeći “svaku slabost i svaku nemoć”, kako duhovnu tako i telesnu.
Na ikonama i freskama, poput one poznate u Pećkoj Patrijaršiji, predstavljeni su u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove – simbolom njihove lekarske misije.
Zanimljiva je i priča o Kozminoj ljutnji na Damjana. Naime, Damjan je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta, što je Kozma smatrao izdajom njihovog zaveta da ništa ne primaju za svoje usluge. Zbog toga je Kozma čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata.
Praznik Svetih Vrača obeležava se sa dubokim uverenjem da će nas Bog sačuvati od bolesti i održati nas zdravima i sposobnima za rad tokom cele godine. Posebno su bolesnici ti koji se zavetuju ovim svetiteljima, obećavajući im poštovanje i svetkovanje ukoliko ozdrave.
U narodu postoje i zanimljiva verovanja vezana za ovaj dan. Veruje se da je dobro raditi teške fizičke poslove, dok se, s druge strane, preporučuje izbegavanje izlaska iz kuće bez preke potrebe. Sveti Vrači se takođe slave i kao zaštita od udara groma.