Rođen kao Neanije u Jerusalimu, Sveti Prokopije je prvobitno bio vojvoda u službi rimskog cara Dioklecijana i progonio hrišćane. Tokom jednog putovanja, usred snažnog zemljotresa, doživeo je božansko ukazanje: na nebu je ugledao krst i čuo glas Gospodnji. Ovaj susret ga je preobrazio – postao je hrišćanin i dobio ime Prokopije. Zbog svoje vere je zatvoren, mučen i na kraju pogubljen u Kesariji Palestinskoj 303. godine, ostavivši iza sebe nasleđe nepokolebljive vere i duhovne snage.
U narodnim verovanjima, Sveti Prokopije se poštuje kao zaštitnik zanatlija, posebno kamenoresaca i rudara, koji ga slave kao sveca svog zanata. Njegov dan je poznat i po specifičnim običajima – smatra se povoljnim za svadbe, jer se veruje da donosi sreću i dugovečnost mladencima. S druge strane, preporučuje se da se na današnji dan ne obavlja nikakav rad koji “bode” zemlju ili platno, zbog straha od ujeda zmija. Takođe, izbegava se kupanje na reci, pa čak i sahranjivanje.
Posebnu misteriju nosi sudbina njegovih moštiju. Pre dolaska Nemanjića, u Nišu je postojao manastir posvećen Prokopiju, gde se čuvala njegova ruka. Nakon turskog osvajanja, svetinja je prenesena u Prokuplje, ali od 18. veka dalje nema pouzdanih podataka o njihovoj sudbini.