445
Sergije i Vakho su bili rimski oficiri, visoki državni dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, vladara poznatog po progonu hrišćana. Uživajući carevo poverenje i poštovanje zbog svoje mudrosti i hrabrosti, oni su u tajnosti ispovedali hrišćansku veru. Kada je njihovo verovanje obelodanjeno, carski bes je zamenio naklonost.
Umesto da ih nagradi za lojalnost, Maksimijan ih je javno ponizio, oduzevši im vojne oznake i nateravši ih da prođu kroz grad obučeni u ženske haljine, s gvozdenim lancima oko vrata. Cilj je bio da im se narugaju, ali su oni to stoički podneli, ostajući dosledni svojoj veri.
Nakon poniženja u Rimu, car ih je poslao u Siriju, guverneru Antiohu, kako bi ih naterao da se odreknu Hrista. Vakho je prvi stradao, mučen do smrti bičevanjem u gradu Varvalisu. Preminuo je od posledica mučenja, a njegova duša je, prema predanju, uzeta od strane anđela. Sergije je, suočen sa Vakhovom smrću, ostao nepokolebljiv. U gvozdenim opancima sa ekserima nateran je da pešači do grada Rosafa, gde mu je mačem odsečena glava. Ovaj grad je kasnije dobio ime Sergijopolis.
Za Srđevdan su vezana i mnoga narodna verovanja, posebno ona vezana za poljoprivredu i vremensku prognozu. Smatra se da će zima biti blaga ako je dan sunčan i topao. Narodna tradicija takođe nalaže da se na Srđevdan izbegavaju teži poslovi u polju, posebno oni koji uključuju volove. Veruje se da su sveti mučenici zaštitnici obućara, opančara i ratara.
Izvor: SPC