Život Svetog Alimpija obeležen je izuzetnom istrajnošću, zbog čega je svrstan među tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila. Njegov podvig stajanja na stubu decenijama simbol je nepokolebljive vere.
Sveti Alimpije rođen je oko 522. godine u Hadrijanopolju u pobožnoj porodici. Iako je služio u crkvi kao đakon i bio voljen u narodu, žudeo je za usamljeničkim životom kako bi se potpuno predao Bogu.
Za svoj dom izabrao je napušteno groblje koje su ljudi izbegavali, verujući da ga opsedaju demoni. Pored hrama Svete Efimije, svoje zaštitnice, podigao je visok stub (stolp) i popeo se na njega.
Tamo je, u postu i molitvi, proveo neverovatne 53 godine – izložen vrućini, hladnoći, kiši i vetru. Zbog ovog načina života dobio je nadimak Stolpnik.
U početku su mu se rugali, ali su se ljudi s vremenom uverili u njegovu isceliteljsku moć i počeli masovno da dolaze po pouku, utehu i isceljenje. Iako je s ljudima komunicirao samo sa stuba, pored njega su podignuta dva manastira – muški i ženski, a u ženskom manastiru živele su i njegova majka i sestra. Poživeo je, prema različitim izvorima, sto ili 112 godina. Od njegovih moštiju do danas je sačuvana glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.
Kult Svetog Alimpija veoma je rasprostranjen kod Srba, a u narodu se veruje da je njegova duhovna snaga bila tolika da je učinio mnoga čuda:
U narodu se priča da je svetitelj “pregazio kugu”, zaustavljao gubu i odbijao nezdrave vetrove, čime je narod spasao od teških zaraza. Zbog ovoga se vernicima savetuje da danas posete crkvu rano, kako bi čitave godine bili zdravi.
Sveti Alimpije se smatra i zaštitnikom stoke, posebno tegleće. Zbog toga se na njegov dan ne preže tegleća stoka (volovi, konji), niti se sme uprezati.
U istočnim krajevima Srbije, na Alimpijevdan se izbegava kravlje meso i teletina, jer se veruje da to obezbeđuje napredak, slogu i mir u kući.
Alimpijevdan je česta krsna slava u srpskim porodicama. Budući da praznik pada u vreme Božićnjeg posta, slavska trpeza je uvek posna, što je u skladu sa životom svetitelja koji se hranio samo hlebom i zeljem.
Izvor: SPC