Sveti Sava Osvećeni rođen je 439. godine u Kapadokiji. Svoj duhovni put počeo je veoma rano – već u osmoj godini napustio je roditeljski dom i zamonašio se. Njegov životni put odveo ga je u palestinske pustinje, gde je pod vođstvom svetog Jevtimija Velikog postao uzoran monah.
Istorija ga pamti kao osnivača čak sedam manastira, od kojih je najpoznatija njegova Lavra u blizini Jerusalima, koja i danas predstavlja jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja. Sveti Sava je autor čuvenog Jerusalimskog tipika, povelje kojom je prvi put uređen redosled bogosluženja i monaški život, što se i danas poštuje u mnogim manastirima.
Veruje se da je Sveti Sava Osvećeni blagošću pobeđivao ljude, verom jeretike, a krsnim znakom demone. Njegov autoritet bio je toliki da su i carevi i patrijarsi uvažavali njegove savete.
Iako je danas praznik Svetog Save Osvećenog, narodno verovanje ovaj dan usko vezuje za sutrašnju slavu, Svetog Nikolu. Prema starom običaju, večeras deca moraju očistiti svoju obuću i ostaviti je na prozoru.
Veruje se da sveti Nikola večeras na belom konju obilazi decu i u njihove cipele ostavlja poklone, svakome prema zaslugama. Ovaj običaj unosi posebnu radost u domove i predstavlja najlepšu uvertiru za sutrašnji praznik.
Pored dečijih radosti, za današnji dan vezuje se još jedno lepo verovanje. Naime, narodni običaji kažu da će svako žensko dete rođeno na današnji dan imati veoma srećan i dugovečan brak.
Sveti Sava Osvećeni upokojio se 532. godine u 94. godini života, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u hrišćanskoj veri i tradiciji koju srpski narod i danas verno čuva.
Izvor: SPC