Prema crkvenom predanju, pravedni Joakim i Ana proveli su punih pedeset godina u braku bez dece. Uprkos iskušenjima, živeli su bogougodno i nisu gubili nadu. Nagrada za njihovu veru stigla je u poznim godinama: Ana je u osmoj deceniji života na svet donela Presvetu Bogorodicu, postavši tako, zajedno sa suprugom, „bogopraroditelj“ samog Isusa Hrista.
U narodu se ovaj praznik smatra prvenstveno ženskim. Sveta Ana se slavi kao zaštitnica majki i dece, ali i kao velika nada za parove koji se bore sa neplodnošću. Veruje se da su njene molitve pred Bogom izuzetno jake, naročito kada je u pitanju darivanje dece.
Na današnji dan, narodna tradicija nalaže određena pravila ponašanja i rituale koji se i danas poštuju u mnogim krajevima. Ženama se savetuje da danas ne obavljaju teške fizičke poslove, već da dan provedu u molitvi i miru. Žene koje ne mogu da ostanu u blagoslovenom stanju često obilaze manastire i u njima borave po tri dana, upućujući molitve upravo svetoj Ani. U nekim mestima sačuvan je stari običaj u kojem majke sa ženskom decom obilaze oko kuće bacajući pepeo ili proso, verujući da će tako zaštititi porodicu od zlih uticaja.
Nekada su muškarci, čije bi supruge zatrudnele nakon dugog čekanja, u ponoć uoči praznika pobadali krstiće od tisovog drveta na mestima koja su se smatrala „urokljivim“, kako bi sačuvali zdravlje buduće majke.
Izvor: SPC