Naziv praznika potiče od starog običaja pripreme božićne pečenice. Prema predanju, životinja namenjena trpezi nekada se “tukla” ušicom sekire preko grudve soli u platnenoj vrećici. Ovaj čin je, zadržao simboliku prinošenja žrtve za blagostanje doma.
Glavni zadatak domaćina na današnji dan je priprema pečenice (najčešće prasetine ili jagnjetine). Interesantno je da se u većini krajeva Srbije strogo izbegava priprema piletine, ćuretine ili guščjeg mesa za Božić.
Smatra se da živina “kljuca i baca zemlju iza sebe”, što simbolizuje nazadovanje i rasipanje domaćinstva.
Ukoliko ipak pripremate živinu za supu, narodni običaji nalažu da se obavezno uklone glava i noge.
Tucindan nije samo dan za nabavku hrane, već i za duhovno čišćenje i rešavanje starih tereta.
Veruje se da do Božića treba izmiriti sve finansijske obaveze i vratiti pozajmljene stvari, kako domaćin ne bi bio “dužan” tokom cele naredne godine.
Na ovaj dan se praktikuje da se iz doma ništa ne daje niti iznosi, kako bi se očuvala energija zajedništva i obilja.
Postoji i staro narodno verovanje da decu danas ne treba kažnjavati niti tući, jer se veruje da će u suprotnom cele godine biti neposlušna.
Dok domaćini pripremaju meso, domaćice se staraju o ostalim potrepštinama. Danas se nabavljaju orasi, suve smokve, šljive i bombone. Ovi plodovi, uz novčiće, sutra će biti posuti po slami, a deca će ih, imitirajući piliće (“pijučući”), sakupljati što simbolizuje blagodat i rast porodice.
U nekim delovima Srbije, običaj je da se večeras ne sedi za stolom. Večera se postavlja na podu, a glava porodice zauzima mesto okrenuto ka istoku. Na trpezi su obavezni beli luk i so, uz posna jela poput pasulja, kupusa i ribe, čime se završavaju poslednji dani Božićnog posta.
Svim vernicima koji slave, portal INpress.rs želi mirne i srećne pripreme za predstojeće praznike!
Izvor:SPC