Sveti Teodosije je rođen u Kapadokiji, u malom mestu Mogariasi. Još kao mladić, dobio je blagoslov od čuvenog Svetog Simeona Stolpnika, koji mu je prorekao veliku duhovnu slavu. Vođen verom, Teodosije je tražio mesto za svoj manastir na nesvakidašnji način – noseći kadionicu sa tamjanom koja nije gorela. Tamo gde se ugalj sam od sebe razgoreo, on se nastanio i postavio temelje svoje svetinje.
Ono što je Svetog Teodosija činilo posebnim bila je njegova sposobnost da okuplja ljude. U njegovom manastiru sabrali su se monasi iz različitih krajeva sveta, govoreći različitim jezicima. Kako bi svako mogao da slavi Boga na svom maternjem jeziku, on je podigao crkve za Grke, Jermene i Gruzijce. Ipak, u danima svetog pričešća, svi su se okupljali u velikoj sabornoj crkvi, simbolizujući jedinstvo u veri.
Život u njegovoj zajednici bio je strogo zajednički – delila se imovina, rad, molitva, ali i oskudica. Teodosije je svojim primerom posta i bdenja bio uzor svima, a predanje kaže da ga je Bog darovao čudotvorstvom: isceljivao je bolesne, krotio divlje zveri i predviđao buduće događaje.
Sveti Teodosije Veliki upokojio se mirno 529. godine, u svojoj 105. godini života, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u hrišćanskom monaštvu.
Danas se, prema običaju, izgovaraju reči molitve (tropara): „Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talante.“
Izvor: SPC