Sveti Ignjatije Antiohijski nazvan je Bogonoscem zbog predivnog događaja iz njegovog detinjstva. Prema predanju, dok je Isus Hristos podučavao svoje učenike smernosti, uzeo je u naručje jedno dete i rekao: „Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom“. To dete bio je upravo Ignjatije.
Kasnije je postao učenik Svetog Jovana Bogoslova i treći patrijarh Antiohijske crkve, stalno noseći ime „Boga živoga“ u srcu i na usnama.
Kada je car Trajan prolazio kroz Antiohiju, pokušao je da odvrati Ignjatija od hrišćanstva, prvo obećanjima, a potom i pretnjama. Svetitelj je ostao nepokolebljiv, zbog čega je okovan i poslat u Rim da bude bačen zverima. Njegove reči pre odlaska u smrt i danas odjekuju kao vrhunac hrabrosti: „Ostavite me da budem hrana zverovima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božja, i meljem se zubima zverova, da se nađem čist hleb Hristu.“
Lavovi su ga rastrgli 106. godine, ali prema hrišćanskom predanju, njegovo srce nisu dirnuli jer je bilo ispunjeno ljubavlju prema Gospodu.
Glavni praznik Svetog Ignjatija obeležava se 2. januara (poznat i kao Ignjatijev dan), dok je današnji dan posvećen prenosu njegovih moštiju iz Rima nazad u Antiohiju. U srpskom narodu za ovaj dan vezuju se posebni običaji. Veruje se da na ovaj dan ne treba obavljati teške fizičke poslove. Prema narodnom običaju, žene danas ne bi trebalo da se bave ručnim radom –izbegavaju se šivenje, pletenje, tkanje i predenje.
Smatra se da ovaj dan treba provesti u miru, posvećujući misli duhovnom razvoju pre nego materijalnim stvarima.
Izvor: SPC