Haralampije je bio episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku. Postradao je u svojoj 113. godini, što ga čini jednim od najdugovečnijih mučenika. U vreme cara Septimija Severa, uprkos dubokoj starosti, bio je izložen surovim mučenjima jer nije želeo da se odrekne hrišćanske vere.
Njegovo stradanje pratila su brojna čuda. Predanje kaže da su dželatima koji su ga mučili otpale ruke, a da se upravitelju koji ga je ponižavao glava okrenula unazad. Tek nakon što se svetitelj pomolio za njih i iscelio ih, mnogi su, uključujući i carevu ćerku Galinu, primili hrišćanstvo.
U srpskom narodu Sveti Haralampije uživa veliko poštovanje i naziva se „Gospodar svih bolesti“. Veruje se da on svojom molitvom može da zaustavi zaraze i isceli najteže bolesnike.
Prema predanju, on je pred samu smrt uzdigao ruke ka nebu i zamolio Boga da svima koji slave njegovo ime i mole mu se podari zdravlje i dug život, rekavši: „Gospode, Ti znaš da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodat Tvoju na sve!“
Uz ovaj praznik vezuju se lepi običaji koji se i danas poštuju u mnogim krajevima. Majke danas obavezno odvode decu u crkvu kako bi se pomolile za njihovo zdravlje i napredak. Postoji staro verovanje da će dete kome baš na današnji dan nikne ili ispadne prvi zub biti izuzetno srećno tokom celog života, jer će nad njim bdeti upravo Sveti Haralampije. Mnogi vernici danas pale sveće za zdravlje svojih najbližih, verujući u isceliteljsku moć ovog svetitelja koja „izgoni vragove i satire zmije“.
Sveti Haralampije je predao svoju dušu Bogu 202. godine, neposredno pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat, a njegove mošti se i danas smatraju čudotvornim.
Izvor: SPC