U srcu proslave Vrbice su deca. Prateći reči Jevanđelja: „Pustite decu k meni“, hramovi širom zemlje danas postaju mesta okupljanja najmlađih. Prizor dece sa zvončićima oko vrata i osveštanim grančicama vrbe u rukama jedan je od najlepših simbola naše tradicije. Mala zvona na trobojci nisu samo ukras, već glasnik radosti i života koji pobeđuje tišinu smrti.
Vrbove grančice, koje se danas unose u domove, predstavljaju zamenu za palmine grane kojima je narod nekada pozdravljao Hristov ulazak u Jerusalim. Vernici osveštane grančice čuvaju pored ikona, verujući u njihovu zaštitnu moć. Uz vrbu, običaj nalaže i branje poljskog cveća koje se potapa u vodu, kojom će se ukućani sutradan, na Cveti, umiti za zdravlje i lepotu.
Narodno pamćenje posebno čuva „lazarice“ povorke devojaka koje pesmom i igrom prizivaju rodnu godinu i napredak svakom domaćinu. Iako se ovaj običaj danas ređe sreće, u mnogim krajevima je i dalje živ simbol zajedništva. Sličnu društvenu ulogu imale su i vatre koje se pale uoči praznika, okupljajući komšije oko plamena koji simbolično pročišćuje i najavljuje svetlost vaskrsenja.
Za mnoge vernike u Srbiji, Lazareva subota ima i dodatnu emotivnu vrednost jer je to bila krsna slava blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Sećanje na njegovu skromnost i duhovnu snagu često se prožima kroz današnje molitve i liturgijsko slavlje.