Sveti Zaharija je bio sin Kariona Misirca. Još kao dete, pridružio se ocu u Skitu, gde se zamonašio i posvetio strogom podvigu. Iako je po godinama bio mlađi od većine monaha u zajednici, njegova duhovna zrelost bila je tolika da su i najiskusniji starci dolazili kod njega po savet.
U hrišćanskim predanjima ostala su zabeležena njegova učenja o suštini monaštva i hrišćanskog života. Na pitanje šta čini pravog podvižnika, Zaharija je isticao da je to čovek koji sebe neprestano primorava na ispunjavanje Božjih zapovesti. Njegov čin skidanja monaške kape i gaženja iste pod nogama postao je snažna metafora unutrašnjeg slamanja gordosti, uz poruku: „Ako čovek ne smrvi sebe ovako, ne može biti monah.“
U narodu je Sveti Zaharija ostao upamćen kao izuzetno blag i tih svetitelj. Zbog te njegove prirode, kod vernika se ustalilo verovanje da bi današnji dan trebalo provesti u miru, bez povišenih tonova i sukoba. Smatra se blagotvornim negovanje blagosti prema bližnjima, čime se simbolično odaje počast svetitelju koji je verovao da je ćutanje često korisnije od reči.
Čak je i na samrti, upitan šta vidi u poslednjim trenucima, kratko odgovorio: „Nije li bolje, oče, da čovek ćuti?“, ostajući dosledan svom zavetu do samog kraja.
Današnji praznik služi i kao duhovna priprema za sutrašnje Blagovesti, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Praznovanje Svetog Zaharije uvodi vernike u atmosferu radosne vesti, podsećajući ih na važnost čiste duše i smirenog srca pred licem Gospoda.
Crkva poziva vernike da se u svojim molitvama sete ovog svetitelja, tražeći blagoslov za mir u porodici, isceljenje bolesti i snagu u svakodnevnim životnim iskušenjima.
Izvor: SPC