U liturgijskom smislu, Velika subota je prožeta dubokom simbolikom. Već na Veliki petak uveče, pred simboličnim Hristovim grobom, služi se jutrenje na kojem vernici učestvuju u obredu Hristove sahrane. Uz upaljene sveće i miris tamjana, pevaju se statije – stihovi koji istovremeno izražavaju bol Bogorodice, ali i čvrstu veru u Spasiteljevo obećanje da će trećeg dana vaskrsnuti. Jutarnja liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi na ovaj dan, zapravo je prvi nagoveštaj nastupajućeg Vaskrsa.
Ovaj dan u Jerusalimu dobija posebnu dimenziju, gde se u Crkvi Hristovog groba hiljade hodočasnika okuplja čekajući silazak Blagodatnog ognja, čudesni događaj koji simbolično najavljuje svetlost vaskrsenja čitavom svetu.
U narodnoj tradiciji, Velika subota je posvećena milosrđu i završnim pripremama doma. Poznata i kao „zavalita subota“, ovaj dan podseća vernike da učine dobro delo ili pomognu onima kojima je teško. Dok poljski radovi miruju, u domovima se uređuje kuća i priprema svečana trpeza. U mnogim krajevima, poput istočne Srbije i Homolja, upravo se na ovaj dan farbaju jaja i mesi „vaskršnjak“ – poseban kolač ukrašen bosiljkom. U jugoistočnom Banatu običaji nalažu pripremu kolačića koji se nose na groblja, gde se uz tamjan i cveće odaje počast precima.
Velika subota je vreme tišine u kojoj se, prema verovanju, sveprisutni Bog priprema da razruši okove smrti. Za vernike, to je dan molitvene sabranosti i unutrašnjeg mira, u kojem se kroz post i dobročinstvo pripremaju za najradosniji praznik – Vaskrs.
Izvor: SPC