Sveti Georgije, rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji, već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. Njegovo stradanje započelo je kada je odvažno pred carem priznao svoju hrišćansku veru tokom velikih progona. Nakon višednevnog mučenja, prema predanju, Georgije je prekrstio statuu boga Apolona, što je dovelo do rušenja svih idola u hramu i preobraćenja carice Aleksandre. Oboje su potom pogubljeni po carevom naređenju. Crkva ga slavi dva puta godišnje: na Đurđevdan (6. maja), kada se prikazuje na konju kako ubija aždaju, i na Đurđic (16. novembra), kada se slika kao vojnik sa kopljem.
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan je dan koji razdvaja zimu od proleća i obiluje običajima koji se prenose generacijama:
-
Venčići od bilja: Veruje se da pletenje venaca od đurđevka, mlečike i maslačka donosi zdravlje ukućanima i berićet poljima. Ovi venci ostaju na kapijama i vratima domova tokom cele godine.
-
Umivanje lekovitom vodom: Uoči praznika, u vodu se stavljaju dren, zdravac, grabež i crveno vaskršnje jaje (čuvarkuća). Na praznično jutro ukućani se umivaju ovom vodom radi zdravlja, lepote i snage.
-
Hajdučki sastanak i zaštita: Đurđevdan je istorijski poznat kao dan hajdučkog sastanka, a Sveti Georgije se poštuje kao zaštitnik konjice, vitezova i svih ugroženih.
Praznik je posebno značajan za romsku zajednicu, gde simbolizuje dolazak proleća uz radost i veselje. Među mladima su se zadržali simpatični običaji poput gađanja biljkom „prilepača“, u nadi da će se voljena osoba „zalepiti“ za njih, ili skidanje kapija sa devojčinih kuća kao nagoveštaj skorije udaje.
Narodna verovanja takođe nalažu da na ovaj dan treba poraniti, a nikako spavati tokom dana, kako bi se izbegla glavobolja tokom godine. Za zaštitu od zlih sila i nevremena, domaćini od leskovog pruća prave krstiće koje postavljaju na kuće i njive.