Kretanje mladog beloglavog supa Zore, koja se izlegla ove godine na Uvcu, stručnjaci su pratili satelitskom tehnologijom od trenutka kada je napustila gnezdo i krenula na svoje prvo veliko putovanje. Međutim, pre nekoliko dana signal sa njenog odašiljača izgubljen je na području tursko-sirijske granice.
Nadu da je ptica bezbedna doneo je Mohamad Al Hamad, koji je obavestio Fondaciju za zaštitu ptica grabljivica da je Zora pronađena u blizini grada Deir ez-Zor u iznurenom stanju. Prema njegovim navodima, ptica je zbrinuta i nahranjena.
Na markici kojom je Zora obeležena nalazi se kontakt-adresa Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, pa su ljudi koji su je pronašli shvatili da ptica ima svojevrsnu „ličnu kartu“ i da neko prati njeno kretanje i brine o njenoj sudbini. Ipak, razvoj događaja ubrzo je pokazao da razloga za optimizam nije bilo.
Od nade do surove ucene
Kako navode iz Fondacije, ispostavilo se da su prerano poverovali da je mladi sup naišao na ljude spremne da mu pruže novu šansu za povratak u prirodu.
Dosadašnja iskustva pokazuju da su desetine srpskih beloglavih supova tokom svojih lutanja po zapadnoj Aziji nailazile na pomoć dobronamernih ljudi. Mnoge jedinke bile su lečene, rehabilitovane i vraćane u prirodu ili u svoju matičnu zemlju iz Turske, Iraka, Izraela i Egipta.
„Jedino u Siriji ovi supovi na kraju stradaju“, upozoravaju iz Fondacije.
Iako su pojedini sponzori ponudili finansijsku pomoć kako bi se spasla mlada ptica, iz Fondacije ističu da otkup nije rešenje.
„Smatramo da ne smemo da damo pare jer bismo time učinili unosnim poslom otimanje ptica i otvorili lov na beloglave supove“, poručili su.
Prema nezvaničnim informacijama, Zora je ponuđena na prodaju za 250 dolara, dok je njen GPS/GSM predajnik u međuvremenu uništen kako bi se onemogućilo otkrivanje lokacije na kojoj se ptica nalazi.
Nastavak mračne prakse i apel nadležnima
Iz Fondacije podsećaju da ovo nije usamljen slučaj.
Prošle godine beloglavi sup pod brojem 96 uhvaćen je u Siriji, u blizini mesta Dara, a prema saznanjima prijatelja projekta Mihaila Savana, završio je u privatnom zoološkom vrtu.
Zbog učestalih slučajeva iznuđivanja i trgovine zaštićenim vrstama, Fondacija je zatražila hitnu reakciju Ambasade Sirije i drugih nadležnih institucija, u nadi da će mlada ptica biti pronađena i vraćena na slobodu.
Gotovo je nemoguće precizno utvrditi koliko mladih beloglavih supova strada tokom svojih lutanja, pa se gubici procenjuju poređenjem broja ptica koje su napustile Uvac sa brojem onih koje su kasnije ponovo evidentirane po povratku u Srbiju.
Pored opasnosti koje donosi čovek, ova vrsta se suočava i sa brojnim prirodnim izazovima. Zbog teških uslova života, u prve dve godine ugine i do 60 odsto mladunaca.
Slučaj mlade Zore još jednom je skrenuo pažnju na brojne rizike sa kojima se ovi simboli srpskih kanjona suočavaju tokom svojih dugih međunarodnih letova, ali i na značaj njihove zaštite van granica Srbije.