Apostol Jakov ostao je upamćen po izuzetnoj pravednosti i strogom životu – tokom celog svog zemaljskog veka hranio se isključivo hlebom i vodom, izbegavajući ulje i mast.
Njegova bliskost sa Hristom ogleda se i u porodičnoj anegdoti: kada je pravedni Josif bio na samrti, deo imanja namenio je i Isusu. Dok su se ostala braća usprotivila tome, jer ga nisu smatrali svojim bratom, Jakov je jedini pristao da podeli imetak sa Isusom, zbog čega je i dobio epitet “Isusov brat”. Jevreji su ga, takođe, izuzetno cenili i nazivali Jakovom Pravednim.
Sveti apostol Jakov bio je oštar kritičar bogataša, upozoravajući ih na prolaznost ovozemaljskog bogatstva. Njegovo učenje naglašava da je Bog izabrao „siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom i naslednici Carstva nebeskog.
On je svoje vernike podsećao na opasnost od ukazivanja časti bogatima, postavljajući retorička pitanja poput: “Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?” Svoje upozorenje završavao je tvrdnjom da će nagomilano bogatstvo istrunuti, a da će do Boga dopreti samo vapaj neplaćenih radnika čiju su platu zakinuli.
Kada je prvosveštenik Anan sa jevrejskim starešinama odlučio da ga ukloni kao Hristovog propovednika, Jakov je, pod prisilom, izašao na krov hrama tokom proslave Pashe. Umesto da govori protiv Hrista, on je narodu objavio da je Hristos Sin Božji i Mesija.
Razjareni sveštenici su ga bacili sa krova. Iako teško povređen, Jakov je kleknuo, pomolio se rečima: „Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine“, pre nego što mu je jedan čovek smrtonosno udario glavom. Svoj život okončao je u 63. godini.
Na dan Svetog Jakova, vernici se podsećaju važnosti praštanja. Kaže se da treba “oprostiti zlim jezicima” – onima koji su klevetali ili ogovarali. Svetitelj uči da je oproštaj znak snage, koji oslobađa čoveka težine greha.
Pored toga, postoji i stari običaj vezan za neudate devojke, koje u ponoć uoči praznika treba da se umiju hladnom vodom radi zdravlja i obezbeđivanja srećnog braka.
Izvor: SPC