Sveti Jovan bio je carigradski patrijarh i jedan od najčuvenijih besednika u istoriji crkve. Nadimak Zlatousti dobio je zbog neverovatnog dara govora kojim je širio hrišćansko učenje. Na našim prostorima često ga nazivaju i „zlatnom trubom Pravoslavlja“, jer je sa neverovatnim žarom i upornošću ukazivao na put ispravnosti i duhovne snage.
Bio je autor čuvenog dela „O sveštenstvu“, a Liturgija koju je on sastavio i danas se služi u pravoslavnim hramovima tokom većeg dela godine.
U narodu su se za ovaj praznik vezala specifična verovanja koja se i danas poštuju u mnogim krajevima Srbije. S obzirom na to da je bio izuzetno učen, veruje se da bi svaki vernik danas trebalo da uzme neku dragu knjigu i pročita makar nekoliko redova. To je simboličan čin posvećivanja sopstvenom obrazovanju i duhovnom uzdizanju.
Prema predanju, žene danas ne bi trebalo da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle. Smatra se da svetitelj na svoj praznik želi da odmori vernike od teških fizičkih i kućnih poslova, usmeravajući ih da se umesto materijalnom bogaćenju posvete miru i porodici.
Vernici veruju da je današnji dan idealan za novi početak. Običaj je da se u crkvi ili domu zapali sveća u čast Svetog Jovana Zlatoustog i očita iskrena molitva. Narodno verovanje kaže da će onome ko mu se danas obrati čistog srca, sve u životu krenuti „lakšim putem“.
Izvor: SPC