Rođen u Kapadokiji, od roditelja Vasilija i Evdokije, ovaj svetitelj je od rane mladosti pokazao posvećenost hrišćanskim vrednostima.
U vreme vladavine cara Teofila, Evdokim je bio mladi oficir, ali njegova služba nije bila samo vojna. On je istovremeno živeo po jevanđeljskim zapovestima, čuvajući svoju duhovnu čistotu i izbegavajući sve što je suprotno veri. Posebno se isticao svojim milosrđem prema siromašnima, revnošću u molitvi i posvećenošću čitanju svetih spisa. Njegova čednost je bila tolika da je izbegavao razgovor sa bilo kojom ženom osim svoje majke.
Car Teofil, prepoznavši njegove vrline, postavio ga je za vojvodu Kapadokije. I na tom visokom položaju, Evdokim je ostao dosledan svojim principima, nastojeći da bude pravedan i pred Bogom i pred ljudima. Njegova svetost i dobrota sijale su poput svetla u svetu prepunom iskušenja.
Iako je rano preminuo, u svojoj 33. godini, njegova priča se tu ne završava. Njegove mošti su se pokazale čudotvornim, isceljujući bolesne i donoseći utehu vernicima. Legenda kaže da su se nakon 18 meseci od njegove smrti, prilikom otvaranja sanduka, njegove mošti pokazale netaknute, šireći divan miris, što je potvrdilo njegovu svetost.
Mošti Svetog Evdokima kasnije su prenete u Carigrad i sahranjene u novoj crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici, koju su podigli njegovi roditelji.
Izvor: SPC