Prema hrišćanskom učenju, na Spasovdan se Isus Hristos, nakon svog vaskrsenja i četrdesetodnevnog podučavanja apostola o širenju vere, poslednji put javio svojim učenicima. Na Maslinskoj gori, pred njihovim očima, uzneo se na nebo, ostavljajući im zavet: “Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”
Ovaj događaj nije samo kraj Hristovog zemaljskog prisustva, već i početak nove ere za čovečanstvo – ere širenja jevanđelja i nade u večni život. Zato se Spasovdan doživljava kao dan pobede, blagoslova i večne nade, odatle i naziv “Spasovdan” – dan kada je počelo spasenje. Pravoslavni hrišćani veruju da je upravo ovaj dan najsrećniji u godini, dan kada je Hristos pokazao svoju moć i put ka spasenju.
U tradiciji srpskog naroda, Spasovdan je vekovima srećan i blagotvoran dan, ispunjen jedinstvenim običajima i verovanjima. Smatra se idealnim za početke – bilo da je reč o poslu, putovanjima ili ličnim odlukama. Naši stari su verovali da na Spasovdan treba ustati rano, kako bi se dočekao dan spasenja ljudskog roda i privukla sreća.
Jedan od najrasprostranjenijih običaja je pletenje krstića od leskovih grančica. Posle jutarnjih molitvi, svaki ukućanin je trebalo da napravi makar jedan krstić, namenjen za čuvanje kuće, obora sa stokom, njiva i dvorišta – svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila. Verovalo se da krstić napravljen od leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću i štiti od loših energija u narednih godinu dana. Izbor leske nije slučajan; naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.
Kada je reč o trpezi, jagode su bile prva namirnica koja se iznosila na Spasovdan. Verovalo se da ovo slatko i sočno voće simbolizuje srećnu i berićetnu godinu, pa je otud bio običaj da se ono prvo pojede. Nakon toga bi usledila čuvena spasovdanska cicvara, jednostavno, ali simbolično praznično jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna. Tradicionalno se kolje i jagnje kao žrtva zahvalnosti i za dobrobit domaćinstva, što je običaj koji se prenosio s generacije na generaciju.
Pored ovih običaja, narodna verovanja su nalagala i određeno ponašanje u znak poštovanja. Verovalo se da onaj ko zadrema tokom dana na Spasovdan može ostati pospan cele godine, te se izbegavao popodnevni odmor. Takođe, u čast svetog dana i njegove duhovne čistoće, muškarci se na Spasovdan nisu brijali, a žene i deca se nisu kupali.