Slava Svetim Kozmi i Damjanu, odnosno Svetim Vračima, obeležava se dva puta godišnje zato što se svaki datum odnosi na uspomenu na smrt (upokojenje) jednog od braće: 14. jul (po novom kalendaru): Obeležava se dan upokojenja (smrti) Svetog Kozme. U narodu se ovaj datum naziva i Letnji Sveti Vrači. 14. novembar (po novom kalendaru): Obeležava se dan upokojenja (smrti) Svetog Damjana. Ovo je datum koji se najčešće slavi kao krsna slava i naziva se Jesenji/Zimski Sveti Vrači. Razlog za dvostruko praznovanje je poštovanje i sećanje na svakog od braće pojedinačno na dan kada se upokojio.
Sveti Kozma i Damjan, braća po telu i veri, predstavljaju vekovni simbol nesebične pomoći i isceljenja. Ovi čudotvorci, poreklom iz Rima, bili su lekari posvećeni služenju bližnjima, a njihov put vodio ih je principom koji je ostao zapisan u hrišćanskoj tradiciji: “Badava primiste, badava dajte.” Zbog te zavetne odluke da nikada ne naplate svoj rad, niti da traže nagradu za izlečenje, dobili su počasni naziv bezsrebrenici.
Sveti Vrači se slave dva puta godišnje, a ovaj novembarski datum posvećen je uspomeni na Svetog Damjana. Oni nisu lečili samo telesne bolesti, već su snagom svoje vere i molitve darivali zdravlje i duši, šireći hrišćansku nadu. Ikonografski se često prikazuju sa kovčežićima u rukama, ali ne sa zlatom, već sa lekovima, simbolizujući svoj lekarski poziv.
Praznik Svetih Vrača duboko je ukorenjen u narodu, gde se ovi sveci smatraju zaštitnicima zdravlja, lekara i bolesnika. Mnoge zdravstvene ustanove i lekarska udruženja slave ih kao svoju krsnu slavu.
Ovaj dan je posebno posvećen molitvi za ozdravljenje bolesnih i za blagostanje u kući. Veruje se da se Sveti Vrači prizivaju u pomoć kod svake bolesti i nevolje.
Narodno verovanje savetuje vernicima da na ovaj dan ne obavljaju teške fizičke poslove, naročito one vezane za rad sa oštrim predmetima (igla, nož, makaze), kako se “ne bi seklo zdravlje”. Praznik se u nekim krajevima slavi i kao zaštita od udara groma. Bolesnici se često zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati ukoliko im se zdravlje poboljša.
Sveti Kozma i Damjan Besrebrenici i čudotvorci. Braća po telu i po duhu, rodom negde iz Azije, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po smrti oca njihova majka, Teodotija, posveti sve vreme i trud, da sinove svoje vaspita i podigne kao istinite hrišćane. I Bog joj pomože, te sinovi njeni izrastoše kao dve slatke voćke, i kao dva svetilnika sveta. Behu naučeni lekarskoj veštini, i besplatno pomagahu bolesnim, ne toliko lekarijama, koliko imenom Gospoda Isusa Hrista. I behu prozvati bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer besplatno lečiše i tako ispuniše Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mat. 10, 8). Toliko behu oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljuti na brata svog Damjana, što ovaj uze tri jajca od neke žene Paladije, i naredi Kozma, da posle smrti njegove ne sahrane ga do brata mu Damjana. U stvari Damjan sveti ne uze ta tri jajca kao nagradu za to što on isceli bolesnu Paladiju, nego što ga ova zakle Presvetom Trojicom, da uzme ta tri jajca. Ipak po smrti njihovoj, u mestu Feremanu, behu zajedno sahranjeni shodno otkrovenju Božjem. Behu ova braća sveta čudotvorci veliki i za života i posle smrti. Nekome težaku pri spavanju uvuče se zmija kroz usta u stomak, i imaše bedni čovek u najvećim mukama izdahnuti, da u poslednjem času ne prizva u pomoć sv. Kozmu i Damjana. I tako proslavi Gospod za uvek čudotvorstvom one koji Njega proslaviše na zemlji verom, čistotom i milošću. Eparhija vranjska