Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice. Još od najranije mladosti izabrao je put čednosti, posta i neprekidne molitve. Prema predanju, nikada nije konzumirao vino, mast ni ulje, živeo je skromno od hleba i vode, a zbog celodnevnog i noćnog klečanja i molitve, koža na njegovim kolenima postala je tvrda poput kamena.
U narodnoj tradiciji posebno se pamti trenutak kada su Josifovi sinovi delili imovinu, a jedini Jakov je prihvatio malog Isusa kao svog sunaslednika, zbog čega je s ponosom poneo naziv „brat Gospodnji“.
Nakon Hristovog vaskrsenja, Isus mu se ukazao pre ostalih apostola, čime je pokazao posebnu bliskost i poverenje. Jakov je kasnije postao prvi episkop Jerusalimski i čovek koji je sastavio prvu hrišćansku liturgiju, koju su kasnije prilagodili Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatoust.
Tokom svog propovedanja oštro je opominjao bogataše na poniznost i skromnost, ističući da Bog bira siromašne duhom da budu bogati verom i naslednici Carstva nebeskog. Svoj zemaljski život završio je mučenički u 63. godini. Kada su ga razjareni sveštenici oborili s krova hrama i kamenovali, on je teško ranjen pao na kolenima i izgovorio reči koje i danas odzvanjaju kao simbol praštanja:
„Oprosti im, Gospode, jer ne znaju šta čine.“
Zbog toga je ušao u istoriju hrišćanstva kao Jakov Pravednik.
Narodni običaji i verovanja na praznik
Uz ovaj praznik vezuju se posebni narodni običaji i pouke:
-
Veruje se da neudate devojke u ponoć, uoči praznika, treba da se umiju hladnom vodom kako bi zaštitile telo od zlih duhova, osigurale sebi dobro zdravlje i prizvale srećan brak.
-
Praznik donosi i važnu duhovnu poruku o praštanju. Narodno verovanje i crkvena pouka nalažu da na ovaj dan treba oprostiti „zlim jezicima“ – svima onima koji su nas klevetali, ogovarali ili povredili. Sveti Jakov nas uči da je praštanje odraz unutrašnje snage, a ne slabosti, i da čovek koji iskreno oprosti oslobađa sebe tereta greha i nezadovoljstva.
- Izvor: SPC