Prvi animirani film o Bori Stankoviću – spoj tradicije i moderne tehnologije

Vranje je u znaku obeležavanja 150 godina od rođenja pisca čije su reči oživele svu toplinu, tugu, sevdah i strast juga Srbije – Bore Stankovića. Naredne 2027. godine navršava se sto godina od njegove smrti. Tim povodom, najavljen je umetnički projekat koji klasiku vranjske i srpske književnosti pretvara u moderan vizuelni medij kroz animirani film. Ovo nesvakidašnje ostvarenje ne samo da odaje početnu počast velikanu pisane reči, već i kroz jedinstven animirani izraz nastoji da sačuva i mlađim generacijama približi neponovljivi duh Vranja, specifičan temperament i vanvremenske motive koji čine identitet našeg kraja.

Za portal inpress.rs o izazovima oživljavanja Borinog sveta, spajanju tradicije sa modernom animacijom i ličnoj inspiraciji, govori idejni tvorac filma “Bora Stanković  – između čežnje i sudbine” Oliver Paunović.

• Povodom velikog jubileja – 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Bore Stankovića – najavljujete film koji nas vraća u Vranje s kraja 19. i početka 20. veka. Kada ste odlučili da se na ovaj način, kroz film, odužite našem velikom piscu?

Profesionalno se bavim produkcijom dokumentarnih filmova od 2014. godine, kada je moj prvi film prikazan na Filmskim susretima u Nišu. Odluka da snimim film o Bori imala je i lični povod. Moja ćerka i sin pohađali su Gimnaziju „Bora Stanković“ u Nišu i redovno su učestvovali u promociji „Borinih dana“ u školi. Kroz njihov angažman video sam koliko jedna školska manifestacija može da približi pisca mladima. Kada sam video da 2026. obeležavamo 150 godina od Borinog rođenja, a 2027. godine, sto godina od njegove smrti, odlučio sam da je vreme da i ja snimim film o Bori. Na projektu sam počeo da radim krajem 2025. godine. Po delima već su snimljeni brojni filmovi, a mene je zanimalo da u središte priče stavim samog pisca, njegov život i Vranje iz kojeg su potekli njegovi junaci.

• Kao Nišlija, odrasli ste u gradu koji slavi Sremčevu „Zonu Zamfirovu“ i specifični južnjački mentalitet, a sada se produkcijski hvatate u koštac sa Borinim Vranjem i tradicijom iz koje su potekle „Koštana“ i „Nečista krv“. Koliko je to prepoznatljivo kulturno nasleđe juga Srbije i specifičan lokalni identitet bio vaša lična inspiracija za ovaj projekat?

Mnogo. Kao Nišliji, blizak mi je svet koji prepoznajemo u Sremčevoj „Zoni Zamfirovoj“. I u Borinom Vranju nalazim nešto što dobro razumemo u Nišu. Čoveku je važno šta će čaršija reći, a to ume da utiče i na njegove najličnije odluke. Vranje ima svoj govor, svoju muziku i svoje pamćenje. Upravo me je to privuklo. Želeo sam da Vranje u filmu bude prepoznatljivo pre svega Vranjancima.

• Za razliku od klasičnih igranih adaptacija, Vi se opredeljujete za animaciju uz alate veštačke intelegencije kao medij kojim želite da približite Boru, njegov rodni grad i junake. Zbog čega je animacija idealan alat da se oživi Borov svet, „Koštana“ i „Nečista krv“, i šta ona donosi a što igrani film možda ne može da prikaže?

Gotovo ceo film je animiran uz pomoć alata veštačke inteligencije. To je drugi film koji radimo na taj način. Prvi je bio o Stevanu Sremcu. Animacija nam daje slobodu da dočaramo izgled starog Vranja, a onda iz tog prizora pređemo u Borino sećanje ili u svet njegovih junaka. Istu ulicu možemo da prikažemo onako kako je vidi dete koje u njoj odrasta, pa onda onako kako je to dete, godinama kasnije, pamti. To mi je bilo posebno zanimljivo kod Bore, jer se u njegovim delima oseća koliko sećanje menja način na koji čovek vidi rodni grad.

• Vranje iz Borinih dela je prostor intenzivnih emocija, specifičnog mentaliteta, mirisa, teskobe i strasti. Koliko je istraživačkog i umetničkog rada bilo potrebno da se vizuelno i autentično rekonstruiše to Vranje u animiranoj formi?

Istraživanje je zauzelo veliki deo pripreme. Oslanjali smo se na knjige i istorijsku građu, ali i na razgovore s ljudima koji su istraživali Boru i Vranje. Na filmu su nam pomogli oni ljudi koji dobro poznaju istoriju i kulturu Vranja, a posebno Miroslav Mihailović Cera. U dokumentarnom filmu mi je važno da ono što govorimo možemo da potkrepimo izvorima. Zatim dolazi pitanje kako ono što smo saznali da pretočimo u prizor koji deluje uverljivo. Nekada o tome odluči sitnica, bilo da je to izgled dvorišta ili zvuk koji dopire sa ulice.

• Koliko se u filmu bavite samim Borom Stankovićem kao ličnošću – njegovim unutrašnjim borbama, sećanjima na babu Zlatu, nostalgijom – a koliko sudbinama likova koje je ovekovečio? Da li je film na neki način i portret samog pisca kroz prizmu njegovih junaka?

Da, tako vidim ovaj film. Zanima me Bora kao čovek. Zanimaju me njegova sećanja na babu, vezanost za Vranje i nostalgija s kojom se tom gradu vraćao u svojim delima. Kad čitamo o Sofki, Koštani ili Mitketu, vidimo koliko je dobro razumeo šta se događa čoveku kad se njegove želje sudare sa očekivanjima porodice i sredine. Kroz njihove sudbine možemo da priđemo Bori i bolje razumemo šta ga je kao pisca zaokupljalo.

• Kao producent koji dolazi iz Niša, kakvi su izazovi rada na ovako specifičnom i kulturno važnom projektu izvan glavnih centara, i na kakav prijem nailazite kod institucija i saradnika?

Kao idejni tvorac i producent iz Niša, do sada sam uradio više od trideset dokumentarnih filmova o ličnostima s prostora bivše Jugoslavije. Najviše ih je bilo o mojim Nišlijama. Na ovakvom projektu najveći je izazov okupiti ekipu koja može da poveže istraživanje, scenario, animaciju, snimanje i muziku. Na filmu smo sarađivali sa ljudima iz Niša i Vranja, a mnogo nam znači što su nam partneri Grad Vranje i Narodno pozorište „Bora Stanković“. Ljudi iz Vranja najbolje poznaju svoj grad i umeju da skrenu pažnju na detalj koji bi nama sa strane lako promakao.

• Šta biste voleli da savremeni gledalac, a posebno mlađe generacije koje možda tek otkrivaju Boru, ponese sa sobom nakon gledanja ovog filma?

Voleo bih da kod Bore prepoznaju pitanja koja ih i danas zanimaju. Koliko porodica utiče na odluke koje bismo želeli sami da donesemo? Koliko nam je važno šta drugi misle o nama? Mislim da mladi to vrlo dobro razumeju. Film je edukativnog karaktera i voleo bih da se prikazuje u školama kao povod za razgovor. Ako neko posle projekcije uzme „Nečistu krv“ i poželi da razume šta je Sofka želela i koliko je mogla sama da odlučuje o svom životu, za mene je film uradio mnogo.

• Koje sve radio na izradi ovog filma? Bilo bi lepo da nam predstavite ljude koji su učestvovali u produkciji.

Idejni sam tvorac i producent filma, režiju potpisuje Nenad Petrović, a scenario Neda Njamculović. Na novinarskom istraživanju radile su Branka Mihajlović i Milica Stojanović. Za programiranje i snimanje dronom bio je zadužen Aljoša Paunović, a za dizajn Miloš Janković. Bojan Jovanović i Veljko Mitrović radili su na snimcima i fotografijama savremenog Vranja. Muziku potpisuje Zoran Cvetković, a naratori su glumci iz Niša. Film je u produkciji City Marketing Centra iz Niša.

• Kada možemo da očekujemo premijeru?

Premijera je planirana za decembar 2026. godine u Vranju, a niška publika će film moći da vidi u julu 2027. na City Festu. U planu su i prikazivanja na festivalima dokumentarnog filma, kao i televizijska premijera na RTS-u.

• U trejleru koji ste objavili primećuje se i grb Grada Vranja. Da li je ova lokalna samouprava zvanični pokrovitelj ili partner na projektu i ako jeste koliko Vam znači ta institucionalna podrška iz piščevog rodnog grada?

Grad Vranje i Narodno pozorište „Bora Stanković“ partneri su na filmu. Ta saradnja nam mnogo znači jer su Borin život i delo duboko vezani za njegov rodni grad. Posebno mi je drago što će film prvi put biti prikazan upravo u Vranju, pred publikom koja u njegovim knjigama prepoznaje deo istorije svog grada, a možda i priče koje je čula u sopstvenoj porodici.

• Koliko je sredstava do sada izdvojeno i sa kakvim izazovima se suočavate u obezbeđivanju budžeta za ovakav poduhvat?

Sredstva za realizaciju filma obezbedili smo kroz sponzorstva i uz pomoć Grada Vranja. Veliki deo posla obavi se pre nego što publika vidi prvi kadar. Potrebno je obezbediti sredstva za istraživanje i pripremu, a zatim za animaciju, montažu, muziku i zvuk. Od početka smo razmišljali i o tome kako će film posle premijere doći do publike na festivalima, na televiziji i u školama.

• Kakvi su Vaši dalji planovi što se tiče produkcije?

Trenutno radim na tri filma. Jedan je o glumcu Mlađi Nedeljkoviću, drugi o Ivanu Krstiću Belom, tragično nastradalom fudbaleru niškog Radničkog, a treći je prvi crtani film o Nišu. To su tri različite priče, a sve su vezane za grad u kojem živim i radim.

Oliver Paunović je srpski filmski producent i autor dokumentarnih filmova. Osnivač je marketinške kompanije City Grupa, kao i informativnih portala Srbija Vesti i Niške Vesti. Pokrenuo je sajam automobila Auto Moto Fest i festival dokumentarnog filma City Fest u Nišu. (Vikipedija)