Datum obeležavanja jesenjih zadušnica menja se svake godine jer se uvek vezuje za subotu koja prethodi 8. i 9. novembru. U središtu ovog dana su odlazak u hram, uređenje grobova, molitva za pokoj duša preminulih i činjenje dobrih dela u njihov spomen.
Simbolika žita, vina i sveće
Sveštenici i crkvena pouka naglašavaju da smisao zadušnica nije u bogatoj i raskošnoj trpezi, već u skromnosti, molitvi i milostinji. Prema ustaljenoj crkvenoj praksi, za pomen se pripremaju tri ključna priloga:
-
Kuvano žito: Simbolizuje vaskrsenje i veru u večni život.
-
Crno vino: Služi za prelivanje žita i predstavlja Božje milosrđe.
-
Sveća: Predstavlja Hristovu svetlost koja osvetljava put i prati molitvu.
U hramovima se na dan zadušnica služe sveta liturgija i parastos, gde vernici donose priloge i spisak sa imenima upokojenih srodnika kako bi ih sveštenik pomenuo u molitvi. Nakon liturgije odlazi se na groblja radi uređenja grobnih mesta, paljenja sveća i svešteničkog pomena.
Narodni običaji i milostinja
Narodni običaj deljenja hrane na groblju rodbini, prijateljima ili prolaznicima sprovodi se u znak sećanja na pokojnike. Pri nuđenju hrane obično se izgovara „Za pokoj duše“, dok onaj koji prihvata posluženje odgovara „Bog da mu (joj) dušu prosti“.
Za sve vernike koji su sprečeni da posete grobove svojih predaka jer žive daleko, crkveno pravilo nalaže da je sasvim dovoljno otići u najbliži hram, zapaliti sveću i izgovoriti molitvu. Takođe, darivanje hrane ugroženima, novčani prilog u humanitarne svrhe ili bilo koje dobro delo učinjeno u spomen na preminule daje puni, iskreni smisao ovom prazniku.
Izvor: SPC