U srcu srpske istorije i duhovnosti leži grad Niš, rodno mesto čoveka čija je vizija i hrabrost utkala hrišćanstvo u temelje civilizacije. Rođen 27. februara 272. godine kao sin cara Konstancija Flora i carice Jelene, Konstantin Veliki je postao sinonim za preokret i veru. Njegov životni put bio je ispunjen izazovima, od borbe protiv rimskog tiranina Maksencija do sukoba sa Skitima i Vizantincima. Međutim, sudbonosni trenutak koji je definisao njegovu vladavinu i celu eru dogodio se uoči presudne bitke.
Pred borbu sa Maksencijem, Konstantina je obuzeo strah i sumnja. Tada mu se, kako predanje kaže, na nebu ukazao sjajan krst okićen zvezdama, sa porukom koja je odzvanjala vekovima: “Ovim pobeđuj!” Ovaj božanski znak ne samo da mu je ulio snagu, već je i izmenio tok istorije. Konstantin je naredio izradu velikog krsta, sličnog onom koji mu se ukazao, i nosio ga je ispred svoje vojske. Uz pomoć “sile krsta”, kako se veruje, porazio je brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije je pronašao svoj kraj u reci Tibar.
Godine 313. n.e., car Konstantin je izdao čuveni Milanski edikt, dokument koji je označio kraj progona hrišćana i doneo im slobodu veroispovesti. Ova odluka nije bila samo čin tolerancije, već je postavila hrišćanstvo na put da postane vodeća religija sveta.
Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio novi prestoni grad na Bosforu, koji je nazvao Konstantinopolj (današnji Istanbul). Ovaj grad je postao centar istočnog Rimskog carstva, obezbeđujući njegov opstanak dugo nakon pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku. Konstantinopolj je vekovima bio bedem hrišćanstva i riznica znanja i kulture.
Kada se car Konstantin teško razboleo, odbio je paganske metode lečenja. Umesto toga, obratio se hrišćanskoj veri. Prema predanju, apostoli Petar i Pavle su mu se javili i uputili ga ka episkopu Silvestru, koji ga je poučio hrišćanstvu i krstio. Nakon krštenja, Konstantinovo telo je ozdravilo.
Nezaobilazna figura uz cara Konstantina je njegova majka, Sveta Jelena. Bila je revnosna hrišćanka koja je, u svojoj dubokoj veri, otputovala u Jerusalim. Tamo je pronašla Časni krst Gospodnji, na kojem je Isus Hristos bio raspet. Takođe je dala da se sagradi Crkva Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve po Svetoj zemlji. Sveta Jelena je završila svoj zemaljski život u 80. godini, 327. godine, ostavljajući iza sebe nasleđe pobožnosti i posvećenosti.
Car Konstantin je nadživeo svoju majku za deset godina, upokojivši se u 65. godini u Nikomidiji. Njegovo telo je sahranjeno u Crkvi Svetih Apostola u Carigradu, gradu koji je sam osnovao.
Na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene, vernici tradicionalno odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za zdravlje, mir i oproštaj. Poseban običaj nalaže trostruko umivanje svetom vodicom, što simbolizuje pročišćenje tela i duše, i veruje se da leči duhovne i telesne bolesti.