„Magareći savet“ je bugarska narodna bajka koja govori o seljaku koji je imao mudrog magarca. Jednog dana, seljak je bio u nevolji i nije znao šta da radi. Magarac mu je dao savet koji je seljaku pomogao da reši svoj problem. Bajka naglašava važnost mudrosti i znanja, čak i od neočekivanih izvora. Nosi snažnu poruku: ne treba verovati svima, a posebno ne treba slepo slušati savete onih koji misle samo na sebe. Čovek je u svojoj naivnosti poverovao magarcu, misleći da će mu doneti sreću, ali je na kraju shvatio da je izmanipulisan. Magarac je bio lukav i iskoristio je čovekovu naivnost za svoju korist. Glavna poruka je da se ne treba oslanjati na “lake” savete, već treba koristiti sopstveni razum i oprezno donositi odluke.
Ova bajka nema jednog, poznatog autora. Narodne priče i bajke su se prenosile usmenim putem s kolena na koleno, pa se tako i priča o mudrom magarcu razvijala i menjala kroz vreme, dok nije postala deo narodne tradicije i književnosti. Zbog toga se autorstvo pripisuje celom narodu, a ne pojedincu.
* * *
Magareći savet
Dva vredna vola su ušla u štalu, kapajući od dnevnog posla. Naišli su na magarca: grize sveže nakošeno seno u jaslama i zadovoljno vrti repom.
– Dobro veče, brate! Reče jedan vo. – Kako si?
– Odlično! – Odgovorio je magarac.
– Ti si jedan srećan magarac – dodao je vo sa zavišću i uzdahnuo, – a ja sam jedan nesrećni vo.
– Zašto? – Upita magarac.
– Zbog toga što sam rođen bez sreće, ceo dan vučem plugove, a uveče vučem kola, plugove i vlasnika u selo.
– Ako ne želiš da se mučiš– reče magarac, – napravi se da si bolestan. Lezi na zemlju, počni da kukaš i sutra te vlasnik neće upregnuti.
Vlasnik je bio pred vratima i čuo razgovor vola i magarca. Nije rekao ništa, samo se je nasmešio i odmahnuo glavom. Sutradan je vo učinio kako ga je magarac naučio, srušio se na zemlju i počeo da jeca. Vlasnik je ušao u štalu, odmahnuo glavom i rekao:
– Moj dobri vo je bolestan. Ništa. Umesto njega ću upregnuti magarca.
I naoštrio je osten.
Čitav dan je dosetljivi magarac vukao plugove i saplitao se o brazde. Uveče se spuštenih ušiju vratio u štalu. Bolesni vo ležao je i mljackao.
– Hvala ti, brate! – Rekao je magarcu. – Ti si moj spasitelj. Obećavam ti da ću se celog života praviti bolestan!
– Nećeš moći dugo da se pretvaraš da si bolestan! – Ljutito je viknuo magarac.
– Zašto?
– Zato što sam danas čuo vlasnika kako govori komšiji: ,,Moj vo se je ozbiljno razboleo. Ako ne ustane do sutra, odvešću ga mesaru da ga zakolje!”
Vo je zadrhtao. Cele noći nije ni trepnuo. A sutradan je ustao pre nego što su se oglasili prvi petli.
* * *
Magareški sъvet
Dvata rabotni vola vlezli v obora, kapnali ot dnevniя trud. Zavarili magareto: hrupa prяsno nakoseno seno v яslata i si vъrti dovolno opaškata.
– Dobъr večer, bratko! – rekъl ediniяt vol. – Kak si?
– Otlično! – otvъrnalo magareto.
– Ti si edno щastlivo magare – sъs zavist dobavil volъt i vъzdъhnal, – a pъk az sъm edin neщasten vol.
– Zaщo? – popitalo magareto.
– Zaщoto sъm roden bez kъsmet, cяl den teglя raloto, a večerno vreme mъkna kъm selo i kolata, i raloto, i stopanina.
– Ako ne iskaš da se trepeš – reklo magareto, – prestori se na bolen. Legni na zemяta, počni da pъškaš i utre stopaninъt nяma da te vpregne.
Stopaninъt bil do vratata i čul razgovora meždu vola i magareto. Toй niщo ne kazal, samo se usmihnal i poklatil glava. Na drugiя den volъt postъpil, kakto go naučilo magareto.Trъšnal se na zemяta i zahvanal da pъška. V obora vlяzъl stopaninъt, poklatil glava i rekъl:
– Razbolяl se e dobriяt mi vol. Nяma щo. Щe vpregna na negovo mяsto magareto.
I si podostril ostena.
Cяl den hitroumnoto magare teglilo raloto i se spъvalo v brazdite. Večerta se vъrnalo v obora s uvisnali uši. Bolniяt vol ležal i si prigrizval.
– Blagodarя ti,bratko! – rekъl toй na magareto. – Ti si moяt spasitel. Obeщavam ti cяl život da se prestruvam na bolen!
– Ne щe možeš dъlgo vreme da se prestruvaš na bolen! – viknalo яdosano magareto.
– Zaщo?
– Zaщoto dnes čuh kak stopaninъt reče na sъseda si: ,,Volъt mi se razbolя težko. Ako ne stane do utre, щe go zakaram na mesarя da mu tegli noža!”
Volъt se raztreperil. Cяla noщ ne mignal. A na drugiя den se dignal, predi da propeяt pъrvi petli.
* * *
Pokrovitelj projekta „Bugarske bajke: riznica narodne mudrosti“ – „Bŭlgarski prikazki: sŭkrovishtnitsa na narodnata mădrost“ je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
