Portal inpress.rs realizuje projekat pod nazivom “Bugarske bajke: riznica narodne mudrosti – Bǔlgarski prikazki: sǎkrovishtnitsa na narodnata mǔdrost” pod pokroviteljstvom Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Poslednja bajka u ovom serijala zove se Dovitljiv krčmar.
* * *
Bugarska narodna bajka „Dovitljivi krčmar“ je priča o mudrom i lukavom krčmaru koji je uvek uspevao da nadmudri svoje mušterije koje su želele da prevare krčmara, izbegnu plaćanje računa ili ga na neki drugi način iskoriste. Krčmar, umesto da se naljuti ili upusti u sukob, koristi svoju inteligenciju i lukavost da ih nadmudri. Bajka naglašava važnost pameti, dovitljivosti i pravednosti. Ona pokazuje da je ponekad potrebno biti lukav da bi se zaštitilo od nepravednih ljudi.
To je narodna priča koja se prenosila usmeno s generacije na generaciju i kao takva nema jednog pisca. Priče poput ove sakupljali su folkloristi, a među najpoznatijima koji je zapisivao i obrađivao bugarske narodne priče je pisac Angel Karalijčev. On je zaslužan za to što je mnoge bugarske narodne priče, uključujući i ovu o dovitljivom krčmaru, prikupio i obradio na način koji ih je učinio dostupnim široj publici i sačuvao ih od zaborava. Zato se često njegovo ime veže uz ovu bajku, iako nije njen originalni tvorac.
Angel Karalijčeva (Angel Karaliychev) je jedan od najčitanijih bugarskih dečijih autora, a njegova dela su prevedena na više od 50 jezika. Iako se često oslanjao na motive iz bugarskih narodnih bajki, on ih je preoblikovao i stvorio svoje jedinstvene priče. Rođen je 21. avgusta 1902. godine u Strazici, u Bugarskoj, a preminuo je 14. decembra 1972. godine u Sofiji. Bio je veoma plodan pisac i smatra se jednim od najznačajnijih bugarskih dečijih autora.
* * *
Dovitljivi krčmar
Jedan mudrac je otvorio kafanu u nekakvom gradu preko mora. Umorni putnici dolazili su sa svim strana i zaustavljali se u kafani da se odmore i srknu po jedno vino. Gostioničar je u početku svojim gostima služio vino razblaženo sa malo vode, a kasnije, kada je shvatio da putnici nisu baš izbirljivi, počeo je da im servira crvenkastu vodu, sa manje vina. Za jednu-dve godine sakupio je celu kesu novčića, zatvorio kafanu i otišao. U obližnjem lučkom gradu bogati gostioničar kupio je majmunčića da mu veseli decu, ukrcao se na brod i krenuo na put. U podne se nastanio u brodskoj gostionici i dobro se najeo, a majmunčiću je bacio dva-tri lešnika. Po završetku obroka, sit čovek se je opružio na palubi da odspava. Pre nego što je zaspao, setio se je novčića, izvadio torbu iz njedara i gurnuo je pod glavu, na sigurnom mestu. Majmunčić je kleknuo kraj njega, promatrajući ga svojim pametnim očima. Bio je gladan. Čim je video da je gostioničar zaspao, majmunčić je tiho pružio ruku, izvukao torbu ispod njegove glave, promešao unutra i izvadio jedan novčić. Počeo je da ga posmatra, grize, ali kada je shvatio da nije jestiv, razljutio se, zgrabio torbu, obrnuo je preko glave i bacio u more. Pospani gostioničar se prenuo, skočio na noge i zagledao se u vreću, koja je polako tonula u vodu.
Počeo je da se lupa pesnicama po glavi.
-Zašto mi je bio potreban taj prokleti majmun! – Prijatelju, ne udaraj se – rekao je seljak iza njegovih leđa, koji je često svraćao u krčmu lukavog čoveka, – ove zlatnike ti je voda donela, ali ih je isto ona i odnela.
* * *
Hitriat krŭchmar
Edin hitrets otvoril krŭchma v niakakŭv grad otvŭd moreto. Ot vsichki strani pristigali morni pŭtnitsi i se otbivali v krŭchmata da otdohnat i da srŭbnat po edno vino. Otnachalo krŭchmariat podnasial na svoite gosti vino, razredeno s malko voda, a po-kŭsno, kogato razbral, che pŭtnitsite ne sa mnogo pridirlivi, zapochnal da im podnasia voda, zachervena s malko vino. Za edna-dve godini toi sŭbral tsiala torbichka s zhŭltitsi, zatvoril krŭchmata i trŭgnal da si hodi. V blizkia pristanishten grad bogatiat krŭchmar si kupil edna maimunka – da mu veseli detsata, kachil se na koraba i poteglil. Na obiad toi se razpolozhil v korabnata gostilnitsa i se nahraniil hubavo, a na maimunkata hvŭrlil dva-tri leshnika. Sled kato svŭrshil iadeneto, sitiiat chovek se iztegnal na palubata da podremne malko. Predi da zaspi, toi si spomnil za zhŭltitsite, izvadiil torbichkata ot pazvata si i ia mushnal pod glavata si – na sigurno miasto. Maimunkata stoiala kleknala krai nego i go slediala sumnite si ochi. Tia bila gladna i shtom vidiala, che gospodariat i skril torbichkata pod glavata si, s netŭrpenie zachakala, dodeto zaspi. Shtom krŭchmariat zaspal, maimunkata posegnala tihichko, izmŭknala torbichkata izpod glavata mu, brŭknala vŭtre i izkarala edna zhŭlitsa. Pochnala da ia razglezhda, zahapala ia, no kato razbrala, che ne e za iadene, iadosala se, grabnala torbichkata, zavŭrtiala ia nad glavata si i ia hvŭrlila v moreto. Zaspaliiat krŭchmar se stresnal, skochil na kraka i poglednal vtreshten torbichkata, koiato bavono potŭvala vŭv vodata.
Zahvanal da se udria s yumrutsiv po glavata.
– Zashto mi triabvashe taia prokleta maimuna! – Priiateliu, ne se sŭkrushavai – obadil se zad gŭrba mu edin selianin, koito chesto pŭti se otbival v krŭchmata na hitretsa, – tia zhŭltitsi vodata gi donese i pak vodata gi otnes.
Pokrovitelj projekta „Bugarske bajke: riznica narodne mudrosti“ – „Bŭlgarski prikazki: sŭkrovishtnitsa na narodnata mădrost“ je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
